Razmišlja li iko, ko će i kako to da vrati?
Za nepuna dva mjeseca od početka godine Republika Srpska se kod banaka na komercijalnoj osnovi zadužila čak četiri puta!
Prva tri zaduženja- 12. januara oko 38 miliona KM; 4. februara oko 24 miliona KM i 17. februara skoro 23 miliona maraka, vezana za blagajniče zapise, dok je posljednje zaduženje od 22. februara za 24,7 miliona maraka ostvareno prodajom obveznica s rokom dospijeća od deset godina.
Zaduživanje samo po sebi i ne bi bilo veliki problem kada bi se ta sredstva iskoristila namjenski za rješavanje ekonomskih problema, sprovođenja reformi ili obezbjeđivanje ekonomskog rasta. Nažalost, iz dosadašnjeg iskustva vrlo dobro znamo da ta sredstva završe za krpljenje budžetskih rupa.
Takođe po ko zna koji put postaje očigledno i nadležne institucije kriju od građana kakva je stvarna situacija sa budžetom Republike Srpske, odnosno da novca nemamo.
Potvrdio je to za Buku i ekonomista Zoran Pavlović: “Ova tri zaduženja po blagajničkim zapisima su planirana da se vrate u toku ove kalendarske godine, a iznos koji je uzet na 10 godina je očigledno dugoročno zaduženje za kratkoročne potrebe. U vođenju bilo kakvih finsija i javnih poslova i aktivnosti, ako se kratkoročnim sredstvima zadužujete za dugoročne projekte loše radite, a još gore je ako dugoročna sredstva koristite za kratkoročno trošenje! To je suprotno svim ekonomskim zakonima, ali kod nas, nažalost, ekonomski zakoni mnogo ni ne važe. Očigledno se radi o dosta teškoj finsijskoj situaciji koja nije prikazana javnosti od strane Ministarstva finansija koje uporno tvrdi da je sve u redu”.
A da budžet ne može biti u redu, dodaje, sasvim je logično jer sa jedne strane imamo smanjenje priliva novca koji je prije pandemije bio uobičajen, sa druge strane očekuje se trošenje dodatnih novaca na vacine, a sa treće strane javni sektor nije pravio, niti pravi, nikakve uštede kako bi se novac od ušteđenih sredstava iskoristio za potrebe koje su iznenada nastale zbog pandemije.
O privredi i stanju u kome se ona nalazi, kaže, suvišno je i govoriti.
„Ne piše nam se dobro, biće ovo teška godina, a već znamo da je Ministarstvo finansija najavilo da će se zadužiti 830 miliona maraka da bi se vratilo 540 miliona, što u prevodu znači da ćemo ići u deficit ili dodatno zaduženje od 300 miliona maraka. Imajući to sve u vidu definitivno možemo zaključiti da je situacija jako teška, ali nemamo informacije, preciznije rečeno nemamo validne informacije od strane predstavnika vlasti o stanju u kome se nalazi budžet”, zaključuje za BUKU Pavlović.
Da se sva suština priče oko zaduženja svodi na namjenu, tvrdi i naš drugi sagovornik, ekomista Ognjen Vlačina. Kako kaže, zaduženja sama po sebi ne pokazuju mnogo i većina zemalja u regionu čini slično jer imaju nepovoljne privredne strukture koje su, zajedno sa pandemijom „pogurale“ dodatne nivoe budžetskog deficita. Ali ako ova zaduženja idu u tekuću potrošnju, a vjerovatno idu, onda je jasno da nisu pretjerano dobra, jer se ne nalaze na na tragu investicija i razvoja, nego u funkciji „gašenja tekućih budžetskih požara“. To svakako, zaključuje, ne može da raduje građane i društvo.
“Ono što bi svakoj odgovornoj vlasti trebao da bude fokus jeste sveobuhvatno i sistemsko budžetsko planiranje koje bi se baziralo na realnosti, razvoju novih tehnologija, javnih investicija i manjku populizma. Sve je ovo lako navesti, ali jako teško sprovesti iz niza razloga. Na primer, u diskursu vlasti se ne vodi polemika o prelasku sa fosilnih goriva na druge vidove energije, a znamo da Republika Srpska, pa i BiH imaju mnogo rudnika i elektrana koji snažno utiču na trenutni nivo BDP-a i zaposlenosti. Šta će biti za 5 ili 10 godina sa tim procesom i prelaskom na drugačije načine proizvodnje električne energije, kao i posljedicama iste, jedno je od strateških pitanja svake odgovorne vlasti koja vodi računa o interesima svog naroda i države”, pojašnjava Vlačina.
Navedimo na kraju i podatak da prema projekcijama Vlade Republike Srpske za otplatu dugova ove godine biće izdvojen 531 milion maraka, u 2022. godini 534 miliona, a 2023. čak 988 miliona KM!