Umirovljeni episkop zahumsko-hercegovački i primorski Atanasije sahranjen je u paraklisu Vaskrsenja Gospodnjeg u groblju manastira Tvrdoš.
Prethodno je ispred Sabornog hrama u Trebinju služena liturgija i opelo, a potom je ulicama Trebinja ka manastiru Tvrdoš krenula pogrebna povorka sa zemnim ostacima blaženopočivšeg vladike Atanasija.
U povorci su, između ostalih, bili predsednik Republike Srpske Željka Cvijanović, premijer Crne Gore Zdravko Krivokapić, ministri u vladama Republike Srpske i Crne Gore, te mnogobrojno sveštenstvo i veliki broj vernika.
Od političara iz Srbije prisustvovao je jedino predsednik pokreta Oslobođenje Mlađan Đorđević, koji je bio dugogodišnji prijatelj blaženopočivšeg vladike.
Zapanjujuća je činjenica da niko iz državnog vrha Srbije nije bio na sahrani, niti je bilo ko od predstavnika vlasti uputio telegram saučešća povodom smrti, u narodu omiljenog i voljenog episkopa Atanasija.
Informaciju zašto niko od predstavnika vlasti nije prisustvovao sahrani nismo mogli da dobijemo ni od koga iz okruženja predsednika Srbije Aleksandra Vučića, niti od bilo koga iz Vlade Srbije. Jedini koji je nešto hteo da nam kaže o ovoj sramoti je čovek iz kabineta ministra Nikole Selakovića. Selaković je inače zadužen za poserdovanje između Vučića i SPC.
“Nikola je telefonom pozvao predsednika i pitao ga ko će iz Predsedništva ili Vlade Srbije da prisustvuje sahrani, kako bi obavestio Episkopiju zahumsko-hercegovačku,” priča nam sagovornik iz kabineta Selakovića, koji je slušao razgovor.
Sagovornik nam priča da se potom s druge strane slušalice čulo neartikulisano urlikanje, odvratne psovke i vika:
“Kakav Atanasije, nemoj da se neko pojavio tamo slučajno!”
“Matori jarac mi celog života, pa i na na Amfilohijevoj sahrani govori da sam izdajnik a ja sad da ga sahranjujem!”
“Ko ode na sahranu, nemoj da se vraća!”, neke su od rečenica našeg predsednika koje je uspeo da čuje i rastumači naš sagovornik.
Poznato je kakvo je mišljenje pokojni vladika imao o radikalima i o Vučiću i Šešelju, poznato je da je javno govorio da su sramota za srpski rod i da su nešto najgore što je moglo da se desi Srbiji, te onda ne čudi reakcija bolesno sujetnog predsednika Srbije i sramna odluka da se od države ne ukaže poštovanje upokojenom vladici.
Na kraju krajeva, sigurno je tako i bolje, prisustvo radikalsko-naprednjačkog ološa bi samo ukaljao oproštaj srpskog naroda od voljenog Tase.
(Miša Milovanović/Politicki.rs)