Spoljni dug Bosne i Hercegovine je u prošloj godini porastao i iznosi oko 9,4 milijarde konvertibilnih maraka, podaci su Centralne banke BiH. Ekonomisti upozoravaju da sve ovo pokazuje da se domaće vlasti stalno zadužuju kroz dizanje kredita, čak i za one projekte koje bi mogli finansirati od svojih prihoda.
Spoljni dug Bosne i Hercegovine je povećan za 622,5 miliona maraka i približio se brojki od 9 i po milijardi maraka. BiH najveće iznose duguje međunarodnim kreditorima.
Najveći povjerilac je Svjetska banka prema kojoj dug iznosi oko 2,6 miliona maraka. Evropska investiciona banka potražuje oko 2,1 milijardi maraka, a Međunarodni monetarni fond nešto više od milijardu maraka.
U prošloj godini je inostranim povjeriocima vraćeno oko 770 miliona maraka, međutim konstantna uzimanja novih kredita povećavaju ukupnu zaduženost.
Ekonomisti smatraju da se ovo dešava zbog toga što se najskuplje investicije umjesto od novca koji je prikupljen od raznih vrsta nameta, kod nas finansiraju od kredita.
Samo povećanje spoljnog duga BiH u koji su uračunata i zaduženja Republike Srpske, ne bi bilo problem, kažu u opoziciji, da se u prethodnim godinama vodilo računa o pitanju vraćanja dugova međunarodnim finansijskim institucijama.
Ono što je mnogo više zabrinjavajuće je stanje unutrašnjih dugova i ekonomskih pokazatelja, koji, smatraju ekonomisti, uopšte nisu optimistični.
Kakvo god da bude ekonomsko stanje u BiH, objašnjava struka, dugovi prema međunarodnim kreditorima će biti uredno otplaćivani, jer je zakon definisao da se oni vraćaju od sredstava prikupljenih od indirektnih poreza.
Dok ekonomisti upozoravaju da su brojke zabrinjavajuće, zvaničnici nerijetko građane uvjeravaju da – nismo prezaduženi.
(BN/M.Kovač)