Analizirajući finansije Republike Srpske, Glavna služba za reviziju dala je mišljenje s rezervom. Glavni razlog je pokušaj friziranja deficita Republike Srpske, koji su u Vladi pokušali da umanje.
Stručnjaci smatraju da to nije ni vrh ledenog brijega kada su u pitanju loše ekonomske prilike u Srpskoj, ali negativno mišljenje niko neće dati, jer je dobro poznato šta se desilo kada je jedan od bivših revizora htio da prikaže stvarni minus Republike Srpske.
Vlada Republike Srpske je rekla jedno, revizija utvrdila drugo, a stručnjaci tvrde da je tek treća strana negativna. U prevodu, u Ministarstvu finansija su htjeli da ubijede kontrolore Glavne službe za reviziju da je deficit Republike Srpske oko 300 miliona maraka, zaključno sa 31. decembrom prošle godine.
Ipak, revizorski tim je utvrdio da su pokušali da sakriju minus od još 22 miliona, pa su im, između ostalog, i zbog toga dali mišljenje s rezervom za finansijsku usklađenost. Jelena Trivić napominje da revizorski izvještaju ustvari služe kako bi se sakrio, a ne prikazao stvarni deficit i loša ekonomska situacija u Republici Srpskoj.
„Vi znate dramu kada je bio revizorski prije, kada je Glavna služba za reviziju htjela da prikaže stvarni deficit u odnosu na onaj koji je prikazala Vladu, kada je bivši glavni revizor pod pritiskom podnio ostavku. Od tada do danas svi revizorski izvještaji su pod paučinom svega toga“, kaže Jelena Trivić.
„Ono što mi dobijamo na Narodnoj skupštini, da je to samo mali dio svega, mali dio problema koje Vlada Srpske ima. Ta zaduženja koja oni predstavljaju i koja nam daju u Skupštini, samo su dio u moru svih problema koje oni predstavljaju. Ono što mene brine jeste ono što sazanjemo svaki dan, stvari koje uopšte u taj izvještaj nisu ni uračunate“, smatra Tanja Vukomanović, poslanik PDP-a u NSRS.
Ekonomisti podsjećaju da je budžet kao preduzeće, te da bi sve funkcionisalo papiri moraju biti uredni. Što u Republici Srpskoj, očigledno nije slučaj.
„Kada se na nivou budžeta od 4 milijarde govori o deficitu ili minusu oskoro 400 miliona, to je skoro pa 10 posto. To praktično znači da se povećava dug i da se duguje svima. Situacija je vrlo ozbiljna. Evropska unija toleriše 3 odsto deficita. Kako je Grčka ušla u problem? Pa upravo tako, što im je deficit bio mnogo veći nego što je trebalo, kretao se oko 10 posto“, objašnjava Zoran Pavlović.
Kada se govori o ukupnom minusu, tu niko ne ubraja javna preduzeća i institucije koje sve češće posezaju za kreditima. U revizorskom izvještaju jasno je navedeno da je upravo Republika Srpska, u prošloj godini, garantovala za čak 150 miliona maraka raznim preduzećima i ustanovama. Što je popelo dug kroz garancije na vrtoglavih 800 miliona maraka.
„To samo pokazuje u kakvom stanju se nalaze ta javna preduzeća i ustanove, kada oni za prikupljanje sredstava moraju da traže garanciju Vlade, odnosno da Vlada garantuje za njihovu mogućnost da vrate svoja zaduženja.“, poručuje Jelena Trivić.
„Posljednjih mjeseci jeste veliki problem što preduzeća zalažu svoju imovinu za zaduženja. Mene brine šta će poslije biti s tim preduzećima? Da li je možda neko bacio oko na ta preduzeća, da li postoji neki dogovor o tome svemu“, pita Tanja Vukomanović.
Osim deficita budžeta te javnih preduzeća pod kreditima, revizori su utvrdili i da više nema maltene nikakvih rezervi koje bi pokrile eventualni finansijski kolaps. Robne rezerve ne postoje, pa čak i duguju, a računi posebnih namjena su skoro potrošeni.
Na escrou računu, zaključno sa posljednjim danom decembra prošle godine, ima svega 2 miliona i 291 hiljada maraka, navedeno je u revizorskom izvještaju.
(BN) Foto: Vlada RS