„Poslije 14 godina rada prinuđen sam da se povučem iz rada SNSD Bijeljina, jer više ne mogu da izdržim poniženja i ucene“, objavio je Stefan Gajić, dugogodišnji član SNSD iz Bijeljine.
„Iako je moj deda sa očeve strane mr Jovan Gajić, osnivač te stranke u Bijeljini i moja tetka (moj staratelj) Milica Marković, nikada se nisam krio iza tih činjenica i tražio neko povlašteno mesto u bilo kojoj strukturi.
Nebrojeno je svedoka da sam prošao sve od lepljenja plakata pre 14 godina do članstva u izbornom štabu. Za uzvrat nisam dobio ništa, ali bukvalno. Baš naprotiv. Šta sam sve preživeo od „svojih“, a i moj brat Jovan , mogli bi knjigu da napišemo“, navodi Gajić i dodaje:
„No zbog ljudi koji će se sutra pitati „šta mi bi?!“ izneću par detalja. Već skoro 2,5 godine radim na određeno i ugovor mi se produžava svaka 2 meseca.“
Za to vreme, kako kaže, doživeo sam da kao doktorand na Pravnom fakultetu u Novom Sadu, specijalizant bezbednosti i političke teorije na Univerzitetu u Beogradu i rekorder po broju objavljenih naučnih radova iz oblasti prava i bezbednosti u proteklih godinu dana, iznosim robu iz kedija za zatvorsku kantinu (posao zatvorenika), bez ikakve zaštite selim arhivu po kojoj su skakali miševi i menjam kurira koji je po pravilniku NK radnik.
„Trzan sam u gluvo doba noći, za praznike i posle radnog vremena od strane lokalnih funkcionera da im pišem govore, čestitke, zdravice, stručna tumačenja, analize, planove stranačkih aktivnosti i razna akta za šta posedujem dokaze u vidu screenshoot-ova viber i instagram prepiski.
(Za ove izbore koristiće plan aktivnosti koji sam napisao pre 2 godine za prošle, jer sami nisu kadri da nešto urade). Za sve to vreme nikada za mene nije bilo mesta ni u gradskom odboru, a kamoli na „sednicama“ gde se dele politički plen i funkcije“, napisao je Gajić.
Dodaje, baš naprotiv bio sam ucenjivan i sa onim što imam, ugovorom na 2 meseca uz reči da 14 godina aktivizma ništa ne znači i da ne igra nikakvu ulogu oko stalnog zaposlenja.
„Verujte da se pitam ako to uz sve akademske kompetencije ne igra nikakvu ulogu pa šta onda igra? Imao bih da kažem još štošta, ali sam naučen da budem džentlmen, iako oni koji su glavni akteri ove priče nemaju pojma šta to znači. Oni koji me poznaju znaju da nisam kukavica.
Nisam „nečiji sin“, ali jesam Ljubin sinovac. Oni koji znaju Ljubu znaju i šta to znači, ali znaju i njegove zasluge za srpsku stvar. O poniženju kojem je izložen brat Jovan i naša mrtva majka ne želim ni da pričam. Mogu samo da citiram Davida: ,,Dobro je nadati se u Gospoda, a ne u knezove“, stoji u objavi Gajića.
(BN)