Radiš kao novinar i negde navikneš na to da ti se ljudi poveravaju, da sa tobom dele neke informacije, ali onda čuješ nešto ovako – poznati pedagog i učitelj glume seksualno je napao najmanje pet svojih učenica, od kojih su neke maloletne.
I kako ti da reaguješ, šta da kažeš na to?
– Bilo je strašno slušati njihove ispovesti. Bilo mi je žao, sve vreme u glavi imala sam svoju ćerku koja ima šest i po godina. Da mi je ona tražila da ide na časove glume ja bih je upisala u školu Mike Aleksića jer je oduvek smatrana najboljom – kaže za Noizz Ivana Mastilović Jasnić, novinarka Blica koja je prva objavila ispovesti glumica Milene Radulović i Ive Ilinčić, koje su uz još četiri devojke optužile Miroslava Miku Aleksića za seksualno uznemiravanje.
Ivanu poznajem godinama jer smo dugo zajedno radile u istoj redakciji. Vremenom mi je postala prijateljica i neko ko mi je u više navrata pokazao kako izgleda pravi čovek od poverenja. Zato me uopšte ne čudi što su mlade glumice koje su bile žrtve seksualnog nasilja odlučile da baš njoj povere svoju najvažniju priču.
– Obratila mi se najpre Milenina drugarica koja je znala da sam prva pisala o slučaju Milutina Jeličića Jutke. Bile su zadovoljne kako sam tu priču uradila i izgurala do kraja i što je taj slučaj dobio epilog. Odlučile su da mi se obrate. Najpre sam pričala sa njom. Prvo me je pitala da li znam ko je Miroslav Aleksić. Naravno da sam znala jer je jako popularan i uticajan, tu školu ima više od 35 godina. Tada mi je rekla da postoje dve devojke koje je silovao i još nekoliko koje je seksualno zlostavljao, kao i da sumnjaju da ima još slučajeva. Bila sam šokirana. Posle nekoliko dana dogovorili smo da se nađem i sa Milenom i tada smo uradili tu ispovest koja je pokrenula sve – kaže Ivana.
Pričamo o tome kako je sedeti sa nekim ko je preživeo silovanje, psihičku torturu, živeo u strahu godinama…
– Imala sam užasnu tremu pred susret sa Milenom. Ona je veoma mlada, ima samo 26 godina, a zrela je i ponaša se kao da ima 50. Vrlo je svesna i odlučna da pomogne drugima. Pri tom susretu plašila sam se da je ne povredim nekako, da ne izazovem neku tugu kod nje, neko posebno bolno podsećanje. Razgovor je bio potresan. Ona je isprva bila malo rezervisana, ali se polako otvarala i dobili smo priču koja je uzdrmala ceo region. Jako sam se plašila da ne pogrešim u tome kako ću preneti njihovu priču, kako će svaki od tih tekstova ispasti. Poslednje što je tim devojkama potrebno je da ih ja možda povredim nekim nenamernim senzacionalizmom. Zbog toga sam i htela da one pogledaju tekst pre objave, pa i da utiču na naslov jer je ova stvar izuzetno osetljiva – objašnjava novinarka Blica.
Od starta je znala sam da ima još žrtava ali nije bila sigurna da će hteti da govore. Neke su rekle da bi pričale pod inicijalima, neke ni tako nisu bile sigurne da žele da istupe u javnost.
– To je bio slučaj sa Ivom. Ali, Milenin izalazak u javnost i u medije ohrabrio je i Ivu koja se javila posle dva dana i rekla da želi da se fotografiše i ispriča svoju priču pod imenom i prezimenom. Odlučno je rekla da njoj pripada da to ispriča i da ne sme da dozvoli da devojčica od 17 godina koja je u tom trenutku trpela seksualno nasilje, trpi i dalje – kaže Ivana.
Oni koji pažljivije prate društveno angažovane priče, naročito one o pravima žena, Ivanino ime već dobro znaju. Sa razlogom je spominju kao nekog ko je već sada uradio puno za žene žrtve nasilja. Ona je novinarka koja je prva pisala o Jutkinim zločinima i koja je skoro dve godine bila najveća podrška Mariji Lukić sa kojom je zajedno dočekala da političar iz Brusa budu osuđen za seksualno uznemiravanje.
– Priča o Jutki je mnogo pomogla pogotovo zato što je osuđen i zato što će za ono što je uradio ići u zatvor. Tako su i ove žrtve čule za mene. Znale su da mogu da mi veruju i da sam tu priču izgurala kako treba. I jeste, priča o Jutki je stvarno najveća koju sam ja radila i koja se, doduše tek posle šest meseci, pojavila i u drugim medijima i odjeknula u javnosti. Naravno, važno je da ljudi, i pre svega žene javno govore o problemu zlostavljanja koje su doživele jer pokrenuće tako i neke druge žrtve da ispričaju svoje priče. To je jedini način da budemo sigurni da će zločinci biti kažnjeni i samo tako ćemo kao društvo biti puno bolji – objašnjava Ivana.
Ona je majka, jedne predivne devojčice koja uskoro kreće u školu i ne mogu a da je ne pitam kako će svom detetu sutradan objasniti kako da reaguje ako neko pokuša da je povredi na bilo koji način.
– Jako se plašim toga kako ću je vaspitati i usmeriti, jer sam svesna šta god da ja uradim, čak i kad dam najbolje od sebe, moguće je da i pored toga bude žrtva. Svedoci smo toga da devojke koje su govorile u javnosti o onome što im je Mika Aleksić radio potiču iz dobrih, funkcionalnih porodica, da su imale poverenje u roditelje ali su se bez obzira stidele da kažu šta im se desilo. I to je normalno. Trudiću se da puno pričam sa njom, o svemu, da bude potpuno sigurna da može i sme sve da mi kaže. Hoću da je naučim da mimo njene volje niko ne sme da je poljubi ili dotakne, da ne pričamo o nečemu gorem. Samo mogu da se nadam da ću u tome uspeti.