U Srbiji i zemljama regiona proteklih godina primećen je sve veći broj veštačkih laboratorija za uzgoj kanabisa koja je na našem području ujedno i najzastupljenija droga. Izveštaj pokazuje da je su od sintetičkih droga u Srbiji najkorišćeniji amfetamin i ekstazi, a da je, iako su kriminalne organizacije sa naših prostora vodeće u poslu sa kokainom, on realtivno slabo zastupljen kod korisnika. Uz to, kilogram heroina u Nišu se može kupiti za 19.000 evra.
Ovo su podaci izveštaja Globalne inicijative za borbu protiv transnacionalnog organizovanog kriminala koji se bavi trendovima krijumčarskih ruta u zemljama zapadnog Balkana.
Kanabis
Kanabis je najzastupljenija droga među korisnicima na zapadnom Balkanu, a samim tim najčešće je zaplenjivana. Za razliku od drugih droga, kanabis se proizvodi u zemljama zapadnog Balkana. Iako je Albanija tradicionalno najveći proizvođač, tamošnji uzgoj znatno je opao od 2016. godine
Dosadašnje zaplene pokazuju da se uzgoj kanabisa, pogotovo u zatvorenom to jest u veštačkim laobratorijama, povećava u regionu u zemljama poput Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije i Srbije.
Na proizvodnom tržištu kilogram kanabisa prodaje se po ceni između 1.200 i 1.400 evra po kilogramu, dok visokokvalitetni skank (hibridna sorta) uzgajan u zatvorenom prostoru, košta od 1.600 do 2.000 evra.
Iz južne Srbije kanabis se kreće na jug preko Preševa do Kumanova u Severnoj Makedoniji ili na sever preko Bujanovca i Vranja. U Vranju određene količine droge preuzimaju grupe iz Niša, Beograda ili Novog Sada, delom za snabdevanje lokalnog tržišta, dok im drogu za dalju distribuciju dostavljaju lokalni šverceri iz okoline Preševa.
Neki kanabis proizveden u Severnoj Makedoniji takođe stiže u preševsku dolinu. Cena kanabisa na veliko raste na oko 2.000 evra na severu Makedonije, na području oko Preševa cena ponovo raste na oko 2.200 do 2.400 evra, a kada stigne do Beograda veleprodajna cena se kreće između 2.000 i 2.500 evra, što je u ravni sa aktivnim tržištima droge u centralnoj i zapadnoj Evropi.
Rast u ceni može se opravdati troškovima prelaska granice, transporta i većoj kupovnoj moći na zapadnoevropskim tržištima, iako tamo postoji konkurencija i iz drugih izvora snabdevanja poput Holandije i Maroka.
Na osnovu podataka o zaplenama, evidentno je da se kanabis iz Srbije prevozi ili na sever preko Subotice ili na istok u Bugarsku putevima oko Pirota i Gradine koji se takođe koriste i za šverc heroina. Cena kilograma na ovom području kreće se između 2.000 i 2.300 evra.
Zaplene kanabisa, pišu autori izveštaja, sugerišu i da se drogom trguje iz Srbije u Rumuniju preko graničnog prelaza Vatin/Stamora Moravita. Tokom 2020. godine u dva navrata je na ovom prelazu zaplenjeno 750 kilograma, a zatim još 137 kilograma kanabisa.
Zbog transportnih koridora i protoka droge, mnoga žarišta za trgovinu kanabisom ista su kao i za heroin: Novi Pazar, Vranje, Niš i Novi Sad. Na primer, u decembru 2020. srpska policija je u Nišu zaplenila 220 kilograma kanabisa za koji je sumnjala da je namenjen lokalnom tržištu.
U februaru 2020. policija je pronašla 140 kilograma kanabisa u kamionskoj prikolici koja je prevozila slamu u mestu Blace, tik uz glavni put od Prištine do Niša.
Isto kao i sa heroinom, trgovci kanabisa poseduju skladišta u kojima se droga čuva, prepakuje i dalje distribuiraju. Takva mesta uglavnom se nalaze ili na samim rutama ili čvorištima, ali i na zabačenim lokacijama.
Pojačan trend uzgajanja
Dosadašnje zaplene su pokazale da je znatno porastao trend uzgoja kanabisa na zatvorenim mestima, odnosno u ilegalnim laboratorijama, širom regiona. U izveštaju se navodi slučaj „Jovanjice“ kada je u Staroj Pazovi u novembru 2019. godine zaplenjeno 650 kilograma suđenog kanabisa i skanka, zajedno sa 65.000 stabljika biljaka.
Prema navodima srpskog MUP, kanabis se u značajnijim količinama gaji u Novom Sadu, Subotici, Nišu, Sremskoj Mitrovici u kućama, stanovima, šupama, dvorištima i garažama. U regionu se kanabis uzgaja u regionu oko Prijetoda, kao i oko Posavine i Semberije na severu zemlje.
Heroin
Prema procenama UNDOC-a, godišnje kroz jugoistočnu Evropu proteče oko 60 do 65 tona heroina. Postoje indicije da se velike pošiljke heroina skladište u regionu pre nego što je prepakuju u manje pošiljke i otpreme na sever, iz Srbije u Mađarsku, preko Severne Makedonije i Kosovo u Albaniju, odatle se droga dalje šalje u Italiju ili preko Crne Gore u Bosnu i Hercegovinu, a zatim u Hrvatsku.
Heroin ulazi na zapadni Balkan iz Turske preko Bugarske i, doduše u manjoj meri, preko Grčke.
Procenjuje se da prodajna cena heroina na veliko po kilogramu u Turskoj iznosi oko 10.000 do 13.000 evra. Navodi se da se među kurdskim grupama preprodavaca može naći i po upola manjoj ceni.
Glavna ulazna tačka heroina je područje oko Delčeva u severnoj Makedoniji. Ovaj put ide preko Kočana, Štipa i Velesa, a odatle na sever ka Skoplju. U tim regionima kilogram heroina se prodaje na veliko za između 12.000 i 15.000 evra po kilogramu.
Druga značajna tačka za ulazak heroina je preko Bugarske, posebno preko graničnog prelaza Kalotina. Ova ruta ide do Niša preko Pirota, što Niš čini ključnim čvorištem jer predstavlja spoj puteva heroina koji dolaze sa zapada (KiM), juga (Severna Makedonija) i istoka (Bugarska). Policija u Nišu, prema autorima izveštaja, procenjuje da se kilogram heroina na teritoriji tog grada može nabaviti za 19.000 evra.
Iz Niša heroin se dalje kreće na sever kroz Novi Sad ili preko Subotice u Mađarsku, a zatim zapadno do Austrije i Švajcarske, gde cena za kilogram dostiže 25.000 evra. Nakon što se droga razblaži kako bi se dobilo na težini, jedan kilogram čistog heroina može doneti čak 50.000 evra!
Kokain
Iako su kriminalci sa područja zapadnog Balkana jedni od vodećih igrača u međunarodnoj trgovini kokainom, podaci o zapleni sugerišu da ja na području regiona relativno malo kokaina.
U 2019. godini policija šest zemalja sa zapadnog Balkana je zaplenika 255,4 kilograma kokaina, što je za trećinu manje nego 2018. godine. Većina zaplena se odigrala u Albaniji.
Ovakvi podaci ne treba da čude jer vodeće balkanske kriminalne grupe koje su uspostavile potpunu dominaciju na kokainskom tržištu, zbog lanca moći koji su ostvarili od izvora kokaina do potrošača u Evropi, zapravo nemaju potrebu da beli prah transportuju pomenutim rutama, osim prilikom snabdevanja malog ali ipak rastućeg lokalnog tržišta.
Na osnovu dosadašnjih pokazatelja, primećuje se da su ipak luke u Albaniji i Crnoj Gori (Drač i Bar) postale interesantne narko-dilerima. Skupoceni beli prah u ove luke pristiže u velikim tovarima svežeg voća ili povrća, odakle se dalje širi automobilima i kamionima.
Glavna ulazna tačka je luka Bar u Crnoj Gori, a droga odande uglavnom odlazi na sever preko Nikšića, zatim u BiH, tačnije u Trebinje ili BIleću. Odatle dalje putuje severno ka Mostaru i Sarajevu i eventualno u Hrvatsku. U ovoj fazi transporta kilogram kokaina na veliko košta između 35.000 i 38.000 evra.
Ova ruta ima i alternativu – droga odlazi u Podgoricu, a zatim dalje u Rožaje, onda ili severno ka Novom Pazaru ili istočno ka Peći na KiM. Iz ovih krajeva droga se mahom dalje transportuje u velike gradove za potrebe lokalnog tržišta. Tako je kilogram kokaina u Beogradu moguće nabaviti po veleprodajnoj ceni od 35.000 do 50.000 evra.
Nekada se kokain takvim rutama šalje i ka Bugarskoj i Turskoj, gde se isporučuje kao kompenzacija za heroin.
Kokain koji stiže u Albaniju mahom ulazi preko luke Drač. Procenjuje se da je cena po kilogramu otprilike 90 odsto čistog kokaina pri isporuci bude između 25.000 i 30.000 evra.
Sintetičke droge
Zapadni Balkan je često označen kao tranzitna ruta za trgovinu narkoticima, poput kanabisa, kokaina i heroina, ali postoje pokazatelji da je region takođe izvor proizvodnje sintetičkih droga. Glavne sintetičke droge koje se krijumčare na zapadni Balkan su amfetamin, metamfetamin i ekstazi (MDMA), kao i nove sintetičke verzije kanabisa.
Primarni izvor je zapadna Evropa, posebno Holandija, Belgija, Češka i Bugarska. U Srbiji takođe raste tandencija uvoza sitnetičkih droga iz baltičkih zemalja i Evroazije, uključujući Afganistan, Iran, Kirgistan, Pakistan i Uzbekistan.
U Severnoj Makedoniji su zabeleženi slučajevi da neki sintetički narkotici dolaze čak iz Kine!
Pored toga, čini se da se lokalna proizvodnja povećava, posebno u Makedoniji i Srbiji. Između 2009. i 2019. godine policija u Srbiji je otkrila preko 140 laboratorija za ilegalne droge, uglavnom u stambenim prostorijama. One su mahom pronalažene u predrađu Beograda ili u Nišu. Jedno od najvećih otkrića bilo je 2003. godine u Staroj Pazovi, kada je policija pronašla i zaplenila preko dva miliona tableta ekstazija, vredne preko milion evra, kao i približno 20 tona kiseline za proizvodnju ekstazija, za koje se procenjuje da vredi više od 20 miliona evra.
Količina zaplenjenih sintetičkih droga u Srbiji se povećala za 25 kilograma u 2011. na više od 170 kilograma u 2020. godini. Tokom 2020. godine, najviše zaplena se odigralo na području Beograda i Novog Sada, kao i blizu granice sa Mađarskom. Zaplena je takođe bilo i u Kragujevcu i Boru.
Najrasprostranjenije sintetičke droge koje se koriste u Srbiji su nesumnjivo „spid“ i MDMA.
U Srbiji i Severnoj Makedonij cene sintetičkih tableta su relativno niske, što je zapravo glavni faktor u njihovom sve većem udelu na tržištu. Autori ovog izveštaja objašnjavaju da se pet tableta ekstazija u Srbiji mogu kupiti za oko 25 evra i ove cene su prilično stabilne u regionu, osim u Albaniji gde su znatno veće a takav trend objašnjava se slabom potražnjom na tržištu.
Primećena je upotreba i droge 2C-B („Tusibi“), koja se smatra „elitnom“ drogom zbog nešto više cene i snažnijeg psihodeličnog efekta. Uglavnom se prodaje u tableti ili kapsulama, a može se kombinovati i sa ekstazijem. Policija u Nišu je 2019. godine uhapsila osumnjičenog sa 175 grama ove droge.
Sintetičke droge su uglavnom najzastupljenije u velikim gradovima jer se usko vezuju za klupsku scenu i noćni izlazak, ali i ona mesta koja često posećuju turisti. Iako nema zvaničnih podataka, procenjuje se da je upotreba sintetičkih droga sa pandemijom korona virusa opala, a primetno je da su se korisnici „preselili“ na internet u potrazi za dilerima koje su ranije viđali u klubovima ili na festivalima.
Piše: Jovana Aleksić/ Nova.rs