Republika Srpska gubi na stotine milione maraka na plaćanje dugova zbog izgubljenih arbitražnih sporova zbog koncesija za izgradnju hidroelektrana. Na pomolu su i novi milionski sporovi, ali niko od nadležnih ne preuzima odgovornost za propuste.
Postavlja se pitanje da li će se budžet Srpske izboriti sa gubicima koji broje blizu milijarde maraka. Kako vratiti dugove koji samo pristižu jer je več postalo upitno kod kojih kreditora će Srpska moći da se zadužuju, i po ovom i po bilo kom osnovu?
Tek kad smo pomislili da smo završili sa arbitražama i milionskim gubicima koje trpe budžeti i Srpske i BiH,na pomolu je još jedan spor koji se vodi u Vašingtonu u kojem Slovenci od RiTE Ugljevik traže odštetu od 770 miliona evra. Ako i on bude u korist Slovenaca, kakva će onda sudbina biti za RiTE Ugljevik i hiljade njihovih radnika i da li to vodi zatvaranju još jedne fabrike u Srpskoj? I još bitnije pitanje je, da li će tolike dugove moći da vrate, ne građani u narednih na primjer 20 godina, nego hoće li to moći vratiti čak i naši pra pra unuci.
Kada je krajem januara ove godine, poslije 15 godina, okončan arbitražni spor Slovenije protiv Rudnika i Termoelektrane Ugljevik, vlasti Republike Srpske su to proglasile „povoljnim rješenjem“. To povoljno rješenje znači da Srpska mora da isplati dug Sloveniji od 67 miliona evra u narednih 7 godina. I taman kad se pomislilio da neće više biti dugova, dolazi na red još jedna arbitraža od koje Slovenci ne odustaju. A odakle će, odnosno iz koje budžetske stavke će 770 miliona evra biti isplaćeno Slovencima, za sada nema odgovora, a i dalje se ne pokreće ni pitanje odgovornosti.
„U ovoj arbitraži koja je vođena u Vašingtonu tužena je BiH, nije Republilka Srpska ni Elektroprivreda Republike Srpske i sada je obaveza prema BiH da izvrši ovu arbitražnu odluku“, kaže Petar Đokić, ministar energetike i rudarstva Republike Srpske.
Da li to znači da, ako vruć krompir odgovornosti prebacimo na nivo države, onda se vodimo po onoj staroj izreci, „mir mir niko nije kriv“ za potpisivanje raznih koncesija koje su dovele do arbitraža? Ne znači, jer za predstavnike opozicije ovakve izjave predstavljaju retoriku bez konkretnog objašnjenja, a koja stiže tek nakon kritika u javosti da vlast ćuti po pitanju izgubljenih arbitraža.
„Očigledno ne postoji nikakva strategija ne postoji plan ni pravna borba da vlast ospori brojna dugovanja da se ne dođe u situaciju da potencijalno stavimo ključ u bravu nekih od termoelektrana koje snabdijevaju električnom energijom Republiku Srpsku i na taj način se pokazuje jedan vrlo indolentan katastrofalan odnos prema velikim obavezama koje pristižu na naplatu“, kaže Branislav Borenović, predsjednik PDP-a.
770 miliona evra koje dugujemo Slovencima je iznos veći čak i od budžeta BiH koji znosi oko 673 milona evra. I upravo zato, nevladin sektor godinama upozorava na netransparentnost ugovora kao i na štetne uslove koncesionih ugovora.
„Problem je ovde dvojak. Prvi problem je taj što se dodjeljuju neke koncesije koje ne bi trebale da se dodijele, a drugo ako se već raskidaju ugovori i poništavaju neke dozvole zašto vlast Srpske stvar ne rješavaju sporazumno već ulaze u arbitraže koje su očigledne da će izgubiti. Mi smo kroz arbitražu do sad izgubili stotine i stotine miliona KM i očigledno ovom spisku arbitraža nema kraja niti će ga biti jer su već u najavi neke druge“, kaže Damjan Ožegović, iz Transparensi Internešnela BiH.
Dodatni problem je i to što pravni zastupnici slovenačkog preduzeća „Vijadukt“, koje je dobilo arbitražu tešku 90 miliona KM protiv Bosne i Hercegivine, odnosno Republike Srpske koja ne izmiruje dug, traže prinudnu naplatu od BiH. Ipak,bez obzira na niz izgubljenih sporova, do danas niko u Republici Srpskoj nije odgovarao za propuste i za stotine miliona maraka izgubljenih po osnovu međunarodnih presuda.
(BN) Foto: BN