Zbog skromnosti i istinoljubivosti vernici su ga smatrali svecem koji hoda. Njegove reči i mudre poruke su neprocenjiv dar i odzvanja i danas
Patrijarh Pavle je u periodu od 1990. do 2009. godine bio 44. vrhovni poglavar Srpske pravoslavne crkve. Prethodno je od 1957. godine bio episkop raško-prizrenski.
I nakon smrti patrijarh Pavle ne prestaje da nas oduševljava svojim načinom života.
Ovo su neke malo poznate stvari iz života 44. poglavara na tronu SPC koga su svi još za života smatrali svecem.
Molitva za sve
Kada je kao vladika boravio na Kosovu i Metohiji, desilo se da je patrijarha Pavla zaustavila naoružana albanska banda. O samom incidentu se ne zna mnogo, ali banda ili pripadnici OVK-a su mu zatražili da klekne i pomoli se za postradale Albance. Pavle im je tada smireno i trezveno odgovorio da se on klečeći moli u crkvi za sve postradale i nevine žrtve bez obzira na njihovu nacionalnost i veru. Tako je nepovređen uspeo da nastavi put.
Spasao davljenika
Dok je kao vaspitač radio u Banji Koviljači, iz ledene vode spasao je dečaka koji se davio. Kao posledicu tog poduhvata dobio je, u to vreme, smrtonosnu tuberkulozu. Međutim, iako mu doktori nisu davali više od tri meseca života, on je uspeo da se oporavi i doživi duboku starost.
Verovali ili ne, nekada davno u istoj klupi u gimnaziji u Tuzli sedeli su Meša Selimović i patrijarh Pavle.
Mrvice hleba
Jednom prilikom kada je završio sa jelom, uzeo je salvetu ispred sebe na kojoj je bilo nekoliko mrvica. Tiho je pokupio svaku mrvu i pojeo. Prisutni su šokirano upitali šta to radi, a on im je odogovorio:
“Ne znate vi, deco moja, šta znači glad i koliko je dece širom sveta gladno, a mi bacamo hleb pored stola i u kontejnere. Nekima one predstavljaju život i nadu, a mi ih se tako lako odričemo. Setite se svaki put gladne dece širom Afrike i sveta kada vidite mrvice pored stola.”
U avionu veoma duhovit
Jednom je Patrijarh išao negde avionom. Kada su leteli nad morem, avion je ušao u zonu turbulencije i bilo je truckanja. Mladi arhijerej koji je sedeo pored patrijarha pitao ga je šta on misli o tome ako se avion sada sruši. On je bez zbunjenosti rekao:
“U odnosu na sebe, primiću to kao akt pravednosti, jer sam u životu pojeo toliko riba da bi sada bilo čudno kada one mene sada ne bi pojele.”
Milione ostavio crkvi
Potomcima svog brata, kao najbližim srodnicima, ostavio je samo budilnik i sat, dok će njegovim ordenjem, ali i pisanim delima, koja već danas imaju neprocenjivu vernost koja se meri milionima evra, raspolagati SPC.
Jedi u sebi…
Umeo je da bude i strog. Uoči jednog obeda, za trpezom su svi izgovarali molitvu. Jedan monah je ćutao. Patrijarh ga upita zašto ćuti, zašto se ne moli sa ostalima, a monah je odgovorio da se moli u sebi. Patrijarh mu je na to dodao da onda treba i da jede u sebi.
Cipele
Iako je nosio skromnu odeću, patrijarh Pavle je uvek imao lepe cipele – lake, udobne i besprekorno čiste. Njima je „tabanao uzduž i popreko“ po Beogradu čak i kada je zašao u neke ozbiljne životne godine, a prestoničani će vam reći da je znao i da potrči, naročito kada je trebalo da sustigne tramvaj. Nosio ih je 30 godina!
Jednom prilikom, neko je patrijarha pitao za njegove neobične cipele.
– Jeste, udobne su, mogu u njima dugo da pešačim – rekao je.
– Gde ste ih kupili?
– Eh, kupio! – odmahnuo rukom patrijarh Pavle kao da time stavlja tačku na razgovor.
Amanet koji nam je ostavio patrijarh Pavle: Molite se za neprijatelje jer ne znaju šta rade!
Kasnije su ljudi bliski poglavaru srpske crkve otkrili istinu o ovom neobičnom komadu kože. Reč je zapravo bila o ženskim čizmama – patrijarh ih je pronašao bačene blizu kuće svoje sestre i, videvši da su stare, ali očuvane, pokupio. Nakon toga je, u svojoj maloj radionici, od njih napravio cipele za sebe.
Malo ko ovo zna, ali patrijarh Pavle je bio već obućar i često je popravljao, ali i pravio cipele za sebe. Priča kaže da ga je zanatu naučio neki obućar u blizini Patrijaršije, ali ima i onih koji tvrde da je veštinu stekao u manastiru.
Kako bilo, znao je da popravlja i pravi obuću, a nakon toga, štedljiv kakav je bio, smatrao je da nema potrebe da više kupuje cipele i tako crkvi „pravi štetu“.
Muzikalan čovek
Malo je poznato da je bio i izuzetan pevač. Uživao je u višeglasnom pojanju duhovnih pesama. Nikada se nije ustručavao da negoduje ukoliko hor ne bi pevao sa verskim zanosom, pa je znao da stane pred njih i pun žara pokaže kako se pevaju liturgijske pesme.
Lična karta
Patrijarh Pavle rođen je kao Gojko Stojčević, a 1948. zamonašio se u manastiru Blagoveštenje. Odrastao je s tetkom po ocu, koju je mnogo voleo i koja mu je zamenila roditelje. Imao je želju da postane lekar.
Njegove mudre misli odzvanjaju i danas.
Čuvajmo se od neljudi, ali se još više čuvajmo da i mi ne postanemo neljudi.
Čuvajte i neprijatelje svoje i molite se za njih jer ne znaju šta rade.
Da je Bog hteo da čovek puši, ugradio bi mu odžak.
Naša je obaveza da pomažemo bližnjem u nevolji, ali ne čineći pri tom nikakvo nasilje, jer svako je slobodan da izabere da li će da krene putem spasenja.Smirenost je dakle, braćo i sestre, majka sviju evanđelskih vrlina, jer se Bog gordima protivi, a smirenim daje blagoslov.
Smatram da smo za tragediju u Jugoslaviji odgovorni svi. Da su se u ovoj situaciji raspada Jugoslavije našli danas oni ljudi koji su je na miran, ljudski način, sporazumom stvorili 1918. godine, mislim da bi je oni i razložili na miran, ljudski način, sporazumom.