Premijer Republike Srpske Radovan Višković rekao je da vlasti Srpske još nisu potpuno stale u kraj sivoj zoni po pitanju poslodavaca koji izbjegavaju da plaćaju svoje obaveze prema državi, ali da će pronaći način da i to uskoro bude riješeno.
Višković je za “EuroBlic” rekao da dio poslodavaca i dalje prijavljuje svoje radnike na najnižu platu /520 KM/, a ostatak novca isplaćuje u kovertama, te da je primijećeno da se minimalac u Srpskoj zloupotrebljava jer se isplaćuje i NK radnicima, ali i ljudima sa visokom stručnom spremom.
On je istakao da su mnogi prijavljeni na pomenuti iznos kako bi poslodavac izbjegao da plaća obaveze prema državi, tačnije, plaća obaveze samo za taj iznos od 520 KM.
“Moram poručiti tim poslodavcima – nemojte misliti kako ste vi pametni, pa ste prevarili vlast”, naglasio je Višković i dodao da se dio poslodavaca služi i time da prijavi radnika na četiri časa, pa ne plaća obaveze ni na 520 KM, već na pola od tog iznosa.
On je ponovio da je zaduženje Republike Srpske na Londonskoj berzi za 300 miliona evra po kamati od 4,75 odsto bilo predviđeno budžetom Srpske za 2021. godinu, usvojenim u Narodnoj skupštini polovinom decembra prošle godine.
“Priče da je zaobiđena Skupština nisu tačne. Budžetom je predviđeno kreditno zaduženje od 850 miliona KM, ali ono o čemu niko ne želi da piše jeste da 2021. godine Srpska vraća i obaveza iz prethodnog perioda od 780 miliona KM. I prošle godine smo imali zaduženje od 750 miliona KM. Nismo išli na Londonsku berzu jer smo imali kredit MMF-a, a ostalo smo obezbijedili od domaćih banaka. Morali smo da se zadužimo da bismo obezbijedili sredstva za budžet”, ukazao je Višković.
Novac sa Londonske berze planiran za budžet za 2021. godine
Višković je naveo da je novac sa Londonske berze, kada stigne, planiran za budžet za 2021, te da će biti servisirane obaveze navedene u ovom budžetu.
“Naš ukupni javni dug nije povećan zbog zaduženja na Londonskoj berzi zato što su ta sredstva ukalkulisana u naše ukupno zaduženje zaključno sa 31. decembrom 2020. Naš javni dug je 42,3 odsto, a maksimalno je 55 odsto. Naš ukupni dug je 53 odsto, a maksimalno je 60 odsto. Očito je da Republika Srpska još ima prostora da se zaduži do zakonskog limita. Primjera radi, ukupno zaduženje Crne Gore je 120 odsto. Ne možemo se porediti sa NJemačkom, Francuskom ili nekim velikim ekonomijama. Napadaju nas oni koji žele da Vlada dođe u poziciju da ne može da isplati penzije, plate, podsticaje, doprinose i sve ono što se isplaćuje iz budžeta”, pojasnio je Višković.
On je ponovio da banke na prostoru BiH nisu imale kapacitet da obezbijede toliko sredstava za emisiju obveznica na domaćem tržištu po manjim kamatnim stopama.
“Mi smo sada prvi put izašli na Londonsku berzu kao Srpska. Dakle, entitet u sastavu BiH. Nikad i niko, a pitanje je hoće li ikada iko na Londonsku berzu izaći, a da nije država. Zar to nije veliki uspjeh? Treba reći da su mnogo jače ekonomije imale daleko veću kamatnu stopu kada su prvi put izlazile na Londonsku berzu. Republika Srpska je izlaskom na Londonsku berzu pokazala da ima institucije, ljude i kapacitet da obezbijedi dodatna finansijska sredstva za svoj budžet i građane, bez ucjena”, rekao je Višković.
