Ruska ratna mornarica uspješno je testirala hipersonični projektil „cirkon“, ispalivši ga na uslovnu metu u Barencovom moru, saopštilo je Ministarstvo odbrane Ruske Federacije.
Inače, ove rakete mogu da razviju brzinu oko devet Mahova, što je devet puta brže od brzine zvuka, i pogode mete na rastojanju od preko 1.000 kilometara.
„Cirkon“ je kreiran kao protivbrodska raketa koja može da gađa ciljeve na moru bilo koje vrste. Brzina leta je oko 8-9 maha (odnosno do 11.000 kilometara na čas), maksimalni domet leta je do 1.000 kilometara. Uobičajeno je da se „Cirkon“ poredi sa američkom raketom „Harpun“ (Harpoon), čije su karakteristike mnogo skromnije: brzina je do 1000 kilometara na čas, domet leta je, u zavisnosti od modifikacije, do 280 kilometara.
Teoretski gledano, takvi parametri čine „Cirkon2 gotovo nedostižnim za savremena sredstva protivvazdušne odbrane.
Taktika „pametne“ tehnologije
Za procenu potencijalne protivbrodske rakete treba uzeti u obzir dva faktora: sposobnost da se nadvlada sistem PVO modernih brodova i udarne sposobnosti same rakete. Pravolinijski let rakete „Cirkon“ na velikoj visini i uz maksimalnu brzinu može prekinuti deo najsavršenijih sistema PVO, ali ako ta raketa bude manevrisala i kretala se na malim visinama, male su šanse da će biti presretnuta.
Rakete ove vrste gotovo sigurno će biti usmerene na uništavanje prvenstveno vazduhoplovnih formacija, i samim tim neće se koristiti pojedinačno već odjednom u grupama od po 6-8 i više raketa. Pored toga, verovatno će se uzeti u obzir iskustvo izgradnje raketa za borbu protiv nosača aviona „Granit“ u kojima je prvi put korišćena taktika „pametnog“ grupnog navođenja raketa na većem broju brodova uz razmenu informacija. Takva taktika uliva nadu da je moguće uništenju grupe nosača aviona i odjednom 20-24 rakete. S obzirom na izvanredne „Cirkonove“ karakteristike za letenje, ova cifra se može smanjiti za nekoliko puta.
Još jedan bonus takve rakete je velika brzina leta u završnoj fazi. U skladu sa ovim uslovima, raketa čak i u bezatomskoj opremi ima ogromnu količinu kinetičke energije koja omogućava nanošenje ozbiljnih oštećenja čak i najkrupnijim brodovima, na primer nosačima aviona. Takva taktika, kad se primeni na rakete „Granit“ omogućavala je da se grupa nosača aviona gađa salvom od 20-24 rakete. Imajući u vidu izuzetne karakteristike „Cirkona“, taj broj može biti nekoliko puta manji.
Još jedan plus takve rakete je velika brzina leta u konačnoj etapi. S obzirom na to, raketa čak i bez nuklearnog punjenja ima ogromnu rezervu kinetičke energije, što joj omogućava da nanese ozbiljnu štetu čak i veoma velikim brodovima, reicmo, nosačima aviona.