Dok Evropa čeka da vidi da li će izbiti novi rat, autor Njujorkera Maša Gesen analizirao je bombardovanje SR Jugoslavije 1999. godine i njegove posledice na situaciju u Ukrajini.
Nedeljama su ljudi u Ukrajini, i neki ljudi u Rusiji, zaglavljeni u čistilištu dvoumljenja. S jedne strane, mediji – posebno zapadni – svakog dana izveštavaju oo gomilanju ruskih trupa u blizini granica Ukrajine i prenose upozorenja obaveštajnih službi da je invazija velikih razmera realna pretnja i da je verovatno neminovna. Zapadne ambasade evakuisale su porodice diplomata iz Kijeva. Zatim su evakuisali nepotrebno osoblje. Zatim su tokom vikenda Sjedinjene Države povukle svoje vojne trenere iz Ukrajine i naložile građanima SAD da napuste zemlju; u ponedeljak su preselili ambasadu iz Kijeva u Lavov. Holandska avio-kompanija KLM prekinula je letove za Kijev.
Sa druge strane, veliki rat (za razliku od pucnjave na istoku koja već osam godina gotovo svakodnevne odnosi žrtve) je nezamisliv. I ukrajinska i ruska vlada stalno umanjuju verovatnoću rata i prekorevaju novinare što raspiruju strah. Istaknuti ukrajinski istraživački centar kojim rukovodi bivši ministar odbrane objavio je dva izveštaja, u razmaku od tri nedelje, tvrdeći da uspešna ruska invazija velikih razmera još uvek nije izvodljiva. Svi razumeju da bi rat bio i krvav i besmislen — Rusija sigurno ne želi da okupira jednu od najsiromašnijih zemalja u Evropi, u kojoj živi četrdeset četiri miliona ljudi, od kojih većina mrzi Rusiju. A u vreme mira — čak i u krhko, relativno mirno vreme — uvek je teško zamisliti rat.
Krajem januara boravio sam u Ukrajini sa, između ostalih, Natalijom Gumenjuk i Pjotrom Ruzavinom, bračnim parom. Gumenjuk je vodeća ukrajinska novinarka; Ruzavin je ruski istraživački novinar. Jedne večeri za večerom, Gumenjuk je rekla: „Nemoguće je zamisliti vazdušne napade u Kijevu“. Pre nego što sam uspeo da se zaustavim, ispalio sam: „Kao što je nekada bilo nemoguće zamisliti vazdušne napade na Beograd“. Mislio sam na kampanju NATO bombardovanja Jugoslavije, koju sam pokrivao na terenu. Bio sam u Beogradu kada je prva bomba pala na grad i nezamislivo je postalo stvarnost. Ruzavin je tada bio u osnovnoj školi, ali je razumeo. „I to je ono čemu se stalno vraćaju“, rekao je on, što znači da, skoro dvadeset tri godine kasnije, propagandna mašina Kremlja i dalje koriste bombardovanje iz 1999. kao tačku poređenja i opravdanja, piše Njujorker.
U utorak se ruski predsednik Vladimir Putin opet vratio na to. Tokom konferencije za novinare koja je usledila nakon razgovora sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom, nemački novinar je pitao Putina „hoće li biti rata u Evropi?“ na šta mu je Putin odgovorio: „Kancelar je upravo rekao da ljudi njegove generacije (a ja sam pripadnik njegove generacije) teško mogu da zamisle bilo kakav rat u Evropi. . . . Ali vi i ja smo bili svedoci rata u Evropi, rata protiv Jugoslavije, koji je, zamislite, pokrenuo NATO. Bila je to vojna operacija velikih razmera koja je uključivala vazdušne udare na evropsku prestonicu, Beograd. To se dogodilo, zar ne?“
Putin je u subotu sat vremena razgovarao sa predsednikom Džoom Bajdenom telefonom, na Bajdenov zahtev. Nakon toga, Putinov savetnik za spoljnu politiku, Jurij Ušakov, rekao je novinarima da je Putin „dao Bajdenu pregled odnosa između SAD, Rusije i NATO“.
„Ruski predsednik je primetio, na primer, da su tokom Hladnog rata Sovjetski Savez i Sjedinjene Države bili totalni protivnici, ali, recimo, devedesetih godina mi smo bili kao prijatelji, pa čak i tada SAD i NATO nisu bili nimalo konstruktivni u svojim odnosima sa Rusijom“, dodao je Ušakov.