Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je novinarima u da je Kina pružila podršku Rusiji širenjem „laži i dezinformacija“ o sukobu u Ukrajini.
Stoltenberg je rekao da će alijansa pozvati Kinu da se suprotstavi Rusiji, ali je malo verovatno da će Peking poslušati.
„Peking se pridružio Moskvi u preispitivanju prava nezavisnih nacija da izaberu sopstveni put“, rekao je Stoltenberg na konferenciji za novinare, uoči sutrašnjeg samita NATO-a u Briselu.
„Kina je Rusiji pružila političku podršku, uključujući širenje očiglednih laži i dezinformacija“, nastavio je Stoltenberg.
Nejasno je na koje je primere „laži i dezinformacija“ Stoltenberg mislio, iako se Kina pridružila Rusiji u osudi aktivnosti bioloških laboratorija u Ukrajini koje finansiraju SAD. Američki zvaničnici demantovali su tvrdnje da su ukrajinske istraživačke laboratorije radile na biološkom oružju, što je u suprotnosti sa dokumentima koje je objavila Rusija. Međutim, američki zvaničnici su potvrdili postojanje laboratorija.
Peking je odbio da sankcioniše Rusiju zbog njenih akcija u Ukrajini. Kineska vlada je javno potvrdila pravo Ukrajine na teritorijalni integritet, ali je istakla nastavak širenja NATO-a na istočnu Evropu kao ključni faktor koji stoji iza trenutnog sukoba.
Stoltenberg je rekao da će se lideri NATO-a „pozabaviti ulogom Kine” tokom samita u četvrtak i zatražiti od azijske supersile da „ispuni svoje obaveze kao članica Saveta bezbednosti UN” i „da se uzdrži od podrške ratnim naporima Rusije i pridruži se ostatku sveta pozivajući na hitan, miran završetak ovog rata.”
Kineske diplomate su već pozvale na sporazumno rešenje sukoba, ali je malo verovatno da će se pridružiti NATO-u u direktnoj osudi Rusije. Peking je prošle nedelje već odbacio slične zahteve Stoltenberga, navodeći NATO bombardovanje kineske ambasade u Beogradu 1999. godine kao jedan od razloga zašto neće da sluša „lekciju o pravdi od nasilnika međunarodnog prava“.
Zamenik ministra inostranih poslova Kine Le Jučeng izjavio je prošle nedelje da je NATO mogao da spreči rat u Ukrajini da je krenuo drugačijim putem nakon raspada SSSR-a. Jednostavna „obaveza da nema ekspanzije na istok lako bi mogla da okonča krizu i zaustavi patnju“, rekao je on, ponavljajući argument koji je Moskva više puta iznosila poslednjih godina.
Kina, Indija, Pakistan, Južna Afrika i 30 drugih zemalja su se uzdržale od rezolucije Generalne skupštine Ujedinjenih nacija ranije ovog meseca kojom se osuđuje ruska operacija u Ukrajini. Otkako su se opredelile za neutralnost, neke od ovih zemalja su pod pritiskom SAD-a da preokrenu svoju odluku i podrže Zapad.
Izvor: RT