Godina 1999, predvečerje 24. marta. Zlokobno zavijanje sirena najavilo je nalet „Milosrdnog anđela“, kako je Alijansa nazvala svoju zločinačku agresiju na Saveznu Republiku Jugoslaviju.
Napad je, bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, uz teško gaženje povelje UN, završnog dokumenta OEBS iz Helsinkija i Pariske povelje, usledio na osnovu naredbe Havijera Solane, tadašnjeg generalnog sekretara Alijanse.
Devetnaest zemalja sveta, vojnim potencijalom 600 puta većim od jugoslovenskog, obrušilo se, da spreči navodnu humanitarnu katastrofu na Kosovu, iako je stvarni cilj bio potpuno drugačiji – Kosovo i Metohiju trebalo je po svaku cenu vojno zauzeti, otrgnuti od prirodnog stožera i predati Albancima za namirenje njihovih nacionalnih interesa. U bombardovanju koje je bilo težak i neopravdan zločin, civilizovani Zapad pogazio je gotovo sve ljudske, ali i sopstvene norme i principe, i u ispunjavanju svojih ciljeva, bestijalnom silom se obrušio na ceo jedan narod.
Prve bombe pale su između 19.30 i 20 časova na kasarne, aerodrome, vojne fabrike, radare, institute… Gotovo istovremeno razorni projektili pali su u okolini Beograda, Kraljeva, Niša, Novog Sada, Kragujevca, Užica. Pogodile su Prištinu, Kuršumliju, Prokuplje, Golubovce kod Podgorice, poluostrvo Lušticu… Sa bezbedne daljine, NATO je napade na SRJ izvodio sa brodova u Jadranu, iz četiri vazduhoplovne baze u Italiji, u nekim operacijama učestvovali su i strateški operateri koji su poletali iz baza u zapadnoj Evropi, pa i SAD.
Već prve noći stizale su vesti o žrtvama. Od NATO bombi u Kuršumliji, u trenu, stradalo je 11 oficira Vojske Jugoslavije, nevini civili izgubili su živote u Beogradu, Danilovgradu, Prištini… Tokom 78 dana, u bestijalnim napadima, poginulo je oko 2.500 ljudi, među njima i 79 dece. Ranjenih je bilo 12.500. Ginuli su vojnici i civili u bolnicama, domovima, autobusima i vozovima, i često bezobzirno nazivani kolateralnom štetom.
Foto A. Stanković
Bombe koje su na današnji dan pre 23 godine pale na SRJ nisu označile samo početak vojne agresije NATO na suverenu evropsku državu, već su objavile dolazak novog svetskog poretka u najbrutalnijem vidu – agresivnom, bahatom i rušilačkom.
Agresija je završena 10. juna, usvajanjem Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, koja je i danas, uprkos pritiscima Zapada, i dalje najjači adut Srbije u novom činu vekovne kosovske drame.
BROJKE
Uništeno 25.000 objekata, 1.065 km puteva i pruga, 14 aerodroma, 39 bolnica i domova zdravlja;
Poginulo 2.500 ljudi (79 dece), 12.500 ranjenih
HRABRI I PRKOSNI
GRAĐANI Srbije i Crne Gore tokom mučkih napada i mučnih prolećnih dana 1999, pokazali su svoje najbolje osobine. Ujedinjeni, hrabri i prkosni, nisu se uplašili zločinačke združene sile 19 zemalja NATO. Odupirali su se koliko je bilo moguće. Neki u uniformi na bojištu, drugi na svojim radnim mestima, ostali golom željom za životom – branili su sebe i svoje.