Godišnji izveštaj predstavilo je japansko ministarstvo spoljnih poslova na sednici vlade u petak, javila je novinska agencija Kjodo.
Ovogodišnja Plava knjiga takođe je identifikovala ostrva kao „japansku teritoriju“ prvi put od 2011. godine.
I pored toga što je, u celini, pozicija Japana na ostrvima decenijama ostala ista, tekst „Plave knjige o diplomatiji” menja se u zavisnosti od „temperature” rusko-japanskih odnosa. Dakle, ako je 2018. godine izveštaj sadržao definiciju da ostrva pripadaju Japanu, onda je u Plavoj knjizi 2019. ona nestala i zamenjena je tezom da dve zemlje, pod vođstvom svojih lidera, rade na rešavanju teritorijalnog pitanja. 2020. godine, nakon oštrih kritika ove formulacije, vraća se definicija ostrva kao teritorija „na koje se prostire suverenitet Japana“. U 2021. izveštaj je zadržao istu definiciju, prenose RIA Novosoti.
Tokio je ranije kao odgovor na rusku specijalnu operaciju u Ukrajini uveo nekoliko paketa sankcija Moskvi. Konkretno, isključio je Rusiju iz režima najpovlašćenije nacije i uveo zabranu izvoza 275 roba od 18. marta, uključujući poluprovodnike, radare, senzore, lasere, komunikacionu opremu, uređaje za snimanje i njihove komponente, softver, komponente za traktore. , gasnoturbinske motore i njihove komponente, oprema za preradu nafte. Od 5. aprila u Rusiu je zabranjen i izvoz luksuznih dobara, uključujući automobile i nakit.
Japanski premijer je 2018. godine u Singapuru, posle samita lidera Rusije i Japana, saopštio da su se strane saglasile da ubrzaju pregovarački proces o mirovnom sporazumu zasnovanom na Zajedničkoj sovjetsko-japanskoj deklaraciji iz 1956. godine. Moskva je prošle nedelje, kao odgovor na neprijateljske korake Tokija, objavila odbijanje pregovora o mirovnom sporazumu, ukidanje bezviznog režima putovanja za japanske građane na južna Kurilska ostrva i povlačenje iz dijaloga o uspostavljanju zajedničkih ekonomskih aktivnosti u regionu.
Odnosi između Rusije i Japana su u senci odsustva mirovnog sporazuma dugi niz godina. Godine 1956. SSSR i Japan su potpisali Zajedničku deklaraciju u kojoj se Moskva složila da razmotri mogućnost prenošenja Habomaja i Šikotana u Japan nakon zaključenja mirovnog sporazuma, a sudbina Kunašira i Iturupa nije bila dirana. SSSR se nadao da će Zajednička deklaracija staviti tačku na spor, dok je Japan smatrao da je dokument samo deo rešenja problema, ne odričući se pretenzija na sva ostrva.
Naknadni pregovori nisu uspeli, a mirovni ugovor na kraju Drugog svetskog rata nikada nije potpisan. Ozbiljno protivljenje došlo je iz Sjedinjenih Država, koje su zapretile da će, ako Japan pristane na prelazak na njega samo dva od četiri ostrva, to uticati na proces vraćanja Okinave pod japanski suverenitet (Sporazum o povratku Okinave Japanu stupio je na snagu 1972. godine). Stav Moskve je da su ostrva postala deo SSSR-a nakon Drugog svetskog rata i da je suverenitet Rusije nad njima nesumnjiv.
Izvor: Vostok