U bivšoj SFRJ ova novčanica bila je nekome cela plata. Ostala je legenda da nju niko nije uspeo da falsifikuje, a tek naknadno ustanovljeno je ko je devojka sa slike.
Novčanica od 1.000 dinara pojavila se uoči najvećeg državnog praznika u tadašnjoj SFRJ – Dana republike, pred 29. novembar 1975. godine.
Kada je puštena u opticaj vredela je 55 američkih dolara ili 121 zapadnonemačku marku, a u trenutku kada je povučena iz opticaja 1989. godine njena vrednost bila je 10 para konvertibilnog dinara i za taj novac nije mogla ni šibica da se kupi. Zbog nijansi sive vrlo brzo je dobila nadimak „siva golubica“.
Idejno i likovno rešenje novčanice od 1.000 dinara, uradio je naš poznati akademski slikar i grafički dizajner Andrija Milenković, svetski priznati minijaturista i jedini profesionalni kreator poštanskih maraka koje je država SFRJ izdavala.
Inače, marka ovog autora „Triglav iz Bohinja“ dva puta je na izložbama proglašavana za najlepšu marku na svetu, a uradio je neke od najpoznatijih zaštitnih znakova tadašnjih kompanija kao što je znak Beogradskog sajma, zatim OEBS-a u Beogradu, likovna rešenja za Zimske olimpijske igre u Saporou u Japanu, Mediteranske igre u Splitu, kao i više od tri stotine grafičkih i likovnih rešenja za logo i prepoznatljive znake sportskih i drugih događaja kako u svetu tako i tadašnjoj državi.
Teška za falsifikovanje
Tema po kojoj je Milenković uradio grafička i likovna rešenja za pomenutu novčanicu, bila je „zeleni plan”. Za 15 godina postojanja ovog apoena nikada nije falsifikovana jer je čini više od 40.000 linija sivih nijansi.
Ko je žena na njoj?
Lik devojke koja u ruci drži grozd, a iza nje kombajn žanje pšenicu, slikar je uradio prema liku svoje supruge Ružice. Oni koji su to znali novčanicu su u vreme njenog povlačenja nazvali „Ruska inflacija“.