Dok poljske vojne snage idu prema zapadnoj granici Unije Belorusije i Rusije, Lukašenko navodno zadržava „vagnerovce”da ne krenu „na ekskurziju u Varšavu”, a beloruska vojska i Prigožinova armija već su stigle na granice zapadnog vojnog saveza.
Posle odluke NATO-a da na granicu s Belorusijom i Ruskom Federacijom, na istočno krilo, u kratkom roku stacionira 300.000 vojnika, Aleksandar Lukašenko je odlučio da odgovori u svom stilu, pa je poručio da su „vagnerovci” pomalo nervozni i žele na izlet u Poljsku. Odgovarajući donekle na intrigu – šta će Prigožinovi borci raditi u Belorusiji – Lukašenko je odlučio da baci rukavicu u lice Poljskoj i samim tim NATO-u.
Na sastanku s Vladimirom Putinom on je u nedelju rekao da možda ne bi trebalo da otkriva detalje, ali da će ipak reći: „’Vagnerovci’ su počeli da ga pritiskaju: ’Želimo da idemo na Zapad. Pustite nas’. Pitam ih zašto treba da idu na Zapad. ’Pa, da idemo na ekskurziju u Varšavu, u Žešov’. Držim ih u centru Belorusije, po dogovoru, i ne bih voleo da ih tamo premeštam, jer su loše raspoloženi”, zaključio je Lukašenko.
Da to nije bila samo slikovita ilustracija, koje Lukašenko inače često zna da koristi, nego koordinisana akcija s Kremljom, videlo se po tome što je on samo razradio temu koju je Putin u petak izneo, tvrdeći ponovo da se Varšava sprema da pošalje trupe u zapadnu Ukrajinu i Belorusiju. Dakle, Lukašenko je samo zaoštrio temu, zbog koje je ruski ambasador u Varšavi Sergej Andrejev odmah pozvan u poljsko Ministarstvo spoljnih poslova.
Putin je, naime, na sastanku Saveta bezbednosti podsetio da su Poljsku 1939. godine zapadni partneri prepustili nemačkoj vojnoj mašineriji i da je izgubila suverenitet, čije je obnavljanje umnogome pomogao Sovjetski Savez. Istakao je da je Varšava zbog Staljinove politike dobila značajne teritorije na zapadu, a ako su u Poljskoj zaboravili na to, onda im Rusija može pomoći da se sete.
Ovaj diplomatski sukob usledio je pošto se u poslednje vreme sve češće govori o ulasku delova Ukrajine u NATO, kako bi se na taj način „otkinuo” njen zapadni deo. Direktor Spoljne obaveštajne službe Sergej Nariškin rekao je na tom sastanku da Varšava znatno povećava snagu kombinovane litvansko-poljsko-ukrajinske brigade (Litpolukr brigada) i namerava da je rasporedi u zapadnoj Ukrajini. Nariškin se pozvao na ruske obaveštajne izvore, koji tvrde da Varšava dolazi do spoznaje da nikakva zapadna pomoć nije u stanju da podrži Ukrajinu i da je pitanje poraza Ukrajine samo pitanje vremena.
Putin je tada najavio da je planirano da se izvede „obezbeđivanje” zapadne Ukrajine, što je zapravo okupacija. „Ako poljske jedinice uđu, na primer, u Lavov ili neke druge teritorije Ukrajine, onda će tamo ostati zauvek”, rekao je podsetivši da to ne bi bilo ništa novo i da su posle poraza Nemačke i njenih saveznika u Prvom svetskom ratu poljske jedinice zauzele Lavov i okolnu teritoriju, koja je tada pripadala Austrougarskoj. „Poljska je, na podsticanje Zapada, takođe iskoristila tragediju građanskog rata u Rusiji i anektirala neke istorijske ruske pokrajine”, rekao je Putin navodeći da su ideološki prethodnici aktuelnih ukrajinskih vlasti, petljurovci, 1920. godine zaključili s Poljskom takozvanu tajnu konvenciju, po kojoj su u zamenu za vojnu podršku dali Poljskoj Galiciju i Zapadnu Volinju.
„Što se tiče poljskih lidera, oni verovatno očekuju da formiraju koaliciju pod kišobranom NATO-a i direktno intervenišu u sukobu u Ukrajini kako bi vratili ono što veruju da su njihove istorijske teritorije”, upozorio je Putin.
U junu 2007. godine, tokom sastanka ministara odbrane EU, šefovi vojnih resora Litvanije, Poljske i Ukrajine saglasili su se da stvore multinacionalne litvansko-poljsko-ukrajinske mirovne snage. Sporazum je potpisan u septembru 2014, a sama brigada je formirana 2016. U osnivačkom ugovoru navodi se da će učestvovati u međunarodnim operacijama u skladu s principima međunarodnog prava. Litpolukr brigada obuhvata: međunarodni štab sa sedištem u poljskom Lublinu, bataljon kopnene vojske u Litvaniji, poljski Treći mehanizovani bataljon 19. brigade i Prvi vazdušno-jurišni bataljon Ukrajine. Oni se okupljaju na vežbama i imaju 4.500 vojnika, a trenutno je komandant brigade poljski pukovnik Jaroslav Mokžicki.
Lukašenko je u Moskvu doneo i kartu pravaca kojima se prebacuju poljske oružane snage na granice Unije Belorusije i RF i upozorio da se jedna poljska brigada sada nalazi 40 kilometara od Bresta, a druga oko 100 kilometara od Grodna.
Planove Poljske da pokrene operaciju protiv Belorusije kako bi uvukla Severnoatlantski savez u sukob u Ukrajini najavio je u nedelju i bivši analitičar CIA Lari DŽonson. Pretvaranje da kijevski režim pobeđuje više nije moguće, rekao je DŽonson i dodao da je situacija obrnuta i da Poljska u naletu očaja pokušava da uvuče NATO.
Ambasador Rusije u Belorusiji Boris Grizlov ocenio je da se akcije poljskog rukovodstva ne mogu definisati drugačije nego kao priprema za agresivne akcije velikih razmera i da ne treba da bude sumnje da će Rusija, uz puno poštovanje savezničkih obaveza, svim raspoloživim snagama i sredstvima braniti suverenitet Belorusije.
U Kijevu, međutim, tvrde da se Rusija i Belorusija spremaju za napad na Poljsku ili Ukrajinu sa severa i da se tamo već nalazi 5.000 „vagnerovaca” koji sprovode zajedničke vežbe s beloruskom vojskom. Pripreme za oružani incident su u jeku: koja će ih strana prva preduzeti, ne može se znati. Ali ova situacija mogla bi da se okarakteriše kao beloruski „kubanski scenario 2”. Moguće je da su ruske snage (beloruska vojska i „vagnerovci”) na granici NATO-a sada postavljene kao ruski raketni sistemi na Kubi šezdesetih godina, ispred vrata SAD. Direktni rat između Rusije i NATO-a je nadohvat ruke, a možda s njim i neka vrsta globalnog sporazuma. Barem ako bi se doslovno ponovila kubanska kriza.