Upotreba bespilotne letelice na daljinsko upravljanje u zoni specijalnih vojnih operacija odavno je postala svakodnevica, zbog čega smo svakodnevno svedoci brojnih snimaka sa kamera ovih letelica na kojima se vidi izviđanje i uništavanje neprijateljske mete.
Tokom sukoba koji je u toku, posebnu pažnju privukli su dronovi kamikaze, odnosno lutajuća municija, poput već opisane „lancete“, a od početka decembra zabeležena je upotreba još jednog sličnog sistema.
Reč je o dronu „privet-82“ („pozdrav“ u prevodu sa ruskog jezika), proizvodu Građevinskog biroa „Oko“, kompanije iz civilnog sektora koja nije direktno povezana sa ruskom odbrambenom industrijom.
Kako se navodi u saopštenju „Oke“, „Privets“ je korišćen za gađanje neprijateljskih ciljeva u pravcu Hersona, Ugledara i Artjomovska, a zanimljivo je da je ova letelica trenutno u operativnoj upotrebi jedinica iz DNR poput „Kaskada“ i „Vostok”.
Ovome je prethodio test obavljen u martu 2023. godine, kada je dron uspeo da pogodi statičnu metu sa velikom preciznošću. Nakon toga, u junu je izvršena provera borbenih i izviđačkih sposobnosti u realnim borbenim uslovima, kada su vršena ispitivanja u vezi sa dometom, autonomijom leta, radio-kanalom, otpornošću na sisteme za elektronsko ratovanje i opterećenjem, uglavnom na udaljenostima do deset kilometara.
Sva ispitivanja su obavljena na teritoriji DNR i LNR, tj. u zoni SVO, a na osnovu iskustava sa prednje strane, proizvođač je modifikovao kameru kako bi povećao kvalitet slike. Primarni cilj pomenutog biroa je pokretanje serijske proizvodnje u punom obimu, koja će, prema njihovim procenama, za nekoliko meseci povećati proizvodnju sa 100 na nekoliko hiljada komada mesečno.
Tehničko-taktičke karakteristike „Priveta-82“
Iako dimenzije drona još uvek nisu poznate javnosti, na osnovu foto i video materijala, lako je zaključiti da je reč o relativno maloj letelici sa elipsoidnim trupom, pravougaonim krilima, dve repne grede sa koso povezanim vertikalnim stabilizatorima. i turboelisni motor u zadnjem delu.
Prema deklarativnim podacima, maksimalni domet je oko 20 km, iako neki izvori navode da dron može da putuje i do 30 km. Autonomija leta je više od 20 minuta, a maksimalne brzine krstarenja i sletanja su 140, 90 i 160 km/h. Nosivost „priveta” je 5,5 kilograma, pa se kao uobičajeno oružje koriste minobacačke mine kalibra 82 mm, odakle potiče i drugi deo naziva.
S obzirom da je reč o letelici sa pogonom tipa „aviona“, pri poletanju se koristi katapult za lansiranje „priveta“ u vazduh, a segment po kome se ovaj dron izdvaja je sistem upravljanja, tj. vođenja.
Naime, operater na terenu ima tri opcije na raspolaganju: ručnu kontrolu i navođenje preko džojstika i displeja za prenos videa sa kamere u realnom vremenu; navođenje putem satelitske navigacije u autonomnom režimu; i kombinovani režim, koji podrazumeva slanje drona uz pomoć GPS-a u određeno područje sa isključenim radio signalom (da bi se smanjio odraz letelice), nakon čega operater preuzima kontrolu putem video snimka i usmerava dron ka odabranom cilj.
Takođe, navode se da upravljački i komunikacioni podsistemi Priveta-82 imaju visok nivo otpornosti na ometanje kompleksa elektronskog ratovanja, kao i tvrdnje da ova letelica može da leti na veoma maloj udaljenosti od zemlje i da tako pređe tri kilometra. . Ako se ispostavi da je opis tačan, ukrajinske snage će imati ogroman problem da uoče i obore „privet“.
Izviđačka i „bombarderska” varijanta, modernizacija i planovi za budućnost
Nakon uspešnog testiranja i početka upotrebe opisane zalutale municije u zoni SVO, nadležni iz Projektantskog biroa „Oko“ saopštili su da se trenutno radi na još dve različite verzije „Priveta-82“. Prvi je izviđački dron, sa povećanom autonomijom leta od sat i po, dok je drugi namenjen za „bombardovanje” neprijateljskih ciljeva. Ključna promena prisutna u verziji „bombarder” je mogućnost bacanja minobacačke mine i bezbedan povratak letelice operateru.
Pored navedenog, kompanija je već razvila modernizovanu varijantu zalutale municije, konstruisanu na osnovu iskustava boraca sa fronta. Nova varijanta nosi oznaku „privet-82m1“, a glavno poboljšanje je u domenu upravljanja, pošto operater sada može da vodi dron iz zaklonjenog položaja, što značajno smanjuje mogućnost njegove pogibije u slučaju kontranapada.
Pored Privet-82, Biro vredno radi i na razvoju potpuno novog sistema pod nazivom Privet-120, koji se opisuje kao „ultrajeftina krstareća raketa“ sa dometom od 250 km, a sudeći po nosivosti od 16 kg, čini se da je reč o projektilu malih dimenzija. „Privet-120“ je trenutno u fazi testiranja i biće više reči u nekoj od narednih analiza.