Birači u 21 zemlji EU završili su danas glasanje na četvorodnevnim izborima za Evropski parlament, za koje se očekuje da će politiku koja će se voditi, pomjeriti udesno i povećati broj evroskeptičnih nacionalista. Izlasnost birača širom Evrope bila 51 odsto, prve su procjene Evropskog parlamenta.
Ubjedljivu pobjedu u Francuskoj odnijela je partija „Nacionalno okupljanje“ Marin Le Pen. Sa druge strane, desnica belježi nagli pad u Finskoj, navodi RTS.
Evropska narodna partija (EPP) desnog centra osvojila je najviše glasova na izborima za Evropski parlament, ali su desničarske i krajnje desničarske grupacije povećale broj mandata, pokazuju prvi rezultati novog saziva EP, koji su objavljeni na osnovu izlaznih anketa nekoliko država članica EU.
Veber: Fon der Lajenova će i dalje voditi EU
Aktuelna predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen biće na čelu Evropske unije još pet godina, poručio je u Briselu lider Evropske narodne partije Manfred Veber.
Naglasio je da EPP želi demokratsku Evropu i da „pobjednik izbora sada ima pravo da imenuje predsjednika EK“, prenosi „Frankfurter algemajne cajtung“.
Fon der Lajenova je naglasila da će EPP izgraditi bastion protiv ekstrema i sa levice i desnice.
Prvi rezultati izbora na osnovu izlaznih anketa
Prethodno je predsednica Evropskog parlamenta Roberta Mecola predstavila prve rezultate izbora na osnovu izlaznih anketa, koje pokazuju da će EPP imati 181 poslanika, dok je u prethodnom sazivu imala 176.
Na drugom mestu su socijalisti i demokrate koji će imati 135 poslanika, za četiri manje nego u prethodnom sazivu, što znači da će ove dve grupacije ostati tradicionalno najveće u EP.
Kao što su i predviđale ankete, grupacija liberalnih partija Obnovimo Evropu i grupacija Zelenih zabeležile su značajne gubitke na izborima za EP. Obnovimo Evropu će imati u novom sazivu, ako je sudeći po izlaznim anketama, 82 poslanika, dok je ranije imala 102, a Zeleni će imati 53, dok su ranije imali 72.
Izlazne ankete pokazuju da su desničarske i krajnje desničarske stranke ostvarile uspeh na izborima, pa će tako Identitet i demokratija imati 62 poslanika, dok su ranije imali 49, a Evropski konzervativci i reformisti imaće 71 mesto u EP, a ranije su imali 69.
Grupacije Levice imaće 34 poslanika u novom sazivu, dok je ranije imala 37. Partije i poslanici koji deluju samostalno imaće 51, koliko će imati i druge partije.
Mecola je naglasila da su ovo prve projekcije budućeg saziva EP.
Francuska partija krajnje desnice „Nacionalno okupljanje“ Marin Le Pen osvojila je najviše glasova u Francuskoj sa oko 32 odsto, odnosno čak deset odsto više nego 2019. godine.
Politički blok predsjednika Emanuela Makrona osvojio je 15 odsto glasova, što je pad u odnosu na 2019. godinu kada je osvojio 22 odsto.
Socijalisti su osvojili oko 14 odsto, u odnosu na šest odsto glasova od prije pet godina.
Prema preliminarnim rezultatima izbora za Evropski parlament u Finskoj je stranka Nacionalna koalicija premijera Peteri Orpa osvojila 24,9 odsto glasova, dok je stranka Levi savez, osvojila 18,3 glasova, što je veliki rast u odnosu na 2019. godine kada je osvojila 6,89 odsto glsova.
Najveći pad doživjela je stranka Pravi Finci, koja je zauzela drugo mjesto na parlamentarnim izborima u aprilu 2023. i koja je članica vladine koalicije, a koja je osvojila 6,7 odsto glasova, prenosi Tanjug pisanje lista „Mond“.
Socijaldemokratska partije, nalazi se na trećem mjestu sa 15,5 odsto glasova, Zelena liga 11 odsto glasova.
Predviđeno je da bugarski desni centar GERB bude prvi na parlamentarnim izborima, sa 26,2 odsto glasova, pokazala je anketa agencije Galup.
Najviše glasova na izborima za Evropski parlament u Hrvatskoj dobio je HDZ, sa 33,7 odsto, što mu je donijelo šest mandata, potom slijede SDP i partneri sa 22.81 odsto, odnosno četiri mandata, prema izlaznoj anketi.
Po jedan mandat osvojili su Domovinski pokret (8,67 odsto) i Možemo (5,84 odsto).
Prema objavljenim izlaznim anketama u Nemačkoj, koalacija koju čini Hrišćansko-demokratska unija i Hrišćansko-socijalna unija (CDU/CSU) je na prvom mjestu i osvojila je 29, 5 odsto glasova.
Krajnje desničarska Alternativa za Nemačku (AfD) ostvarila je bolje rezultate nego na prethodnim izborima sa 16,5 odsto glasova, odnosno 5,5 procjena više nego 2019. godine.
Sve tri partije u njemačkoj vladajućoj koaliciji kancelara Olafa Šolca ostvarile su na izborima za Evropski parlament lošije rezultate nego na izborima 2019. godine
Socijaldemokratska partija Nemačke (SDP) dobila je 14 odsto glasova u odnosu na 15,8 odsto 2019. godine, a Slobodne demokrate su pale na pet odsto podrške sa 5,4 odsto 2019.
Među koalicionim partnerima, najveći pad u podršci imaju Zeleni koji su, prema izlaznoj anketi, osvojili 12 odsto, što je značajno manje od 20,5 odsto koliko su osvojili na izborima 2019. godine, prenio je Rojters.
U Poljskoj je, prema preliminarnim rezultatima, Građanska koalicija premijera Donalda Tuska uzela je 38,2 odsto, opoziciona stranka Pravo i pravda 33,9 odsto, a stranka krajnje desnice Konfederacija 11,9 odsto, prenosi RTS.
Melonijeva vodi u Italiji
Birališta u Italiji su zatvorena i prema rezultatima, stranka Braća iz Italije italijanske premijerke Đorđe Meloni osvojila je, prema izlaznim anketama, između 26 i 30 odsto na izborima za Evropski parlament.
Posle stranke Melonijeve, slijedi demokratska sa osvojenih između 21 odsto do 25 odsto glasova, a potom i pokret Pet zvjezdica sa između deset i 14 odsto, prenosi Tanjug.
Litvanski demohrišćani i socijaldemokrate po dva mesta u EP
Prema prvim procenama litvanski demohrišćani (EPP) i socijaldemokrate dobiće po dva mjesta u Evropskom parlamentu, saopšteno je, prenosi „Politiko“.
Lider EPP Andrius Kubilijus rekao je da ta stranka može „ponizno da slavi“, jer bi i druge stranke iz njihove koalicije, Slobodarska partija i Pokret liberala takođe trebalo da dobiju po jedno mjesto u parlamentu.
Očekuje se da će Socijaldemokratska partija Litvanije takođe dobiti dva mesta. Ukupno Litvanija ima 11 mesta u Evropskom parlamentu.
Tijesna pobjeda krajnje desnice u Austriji
Prema prvim projekcijama pobedu na izborima za Evropski parlament u Austriji odnijela je desničarska Partija slobode, ali sa manjim brojem glasova nego što je bilo očekivano, prenosi austrijska radio televizija (ORF).
Prema izvještaju ORF-a, Partija slobode dobila je 25,5 odsto glasova, tesno ispred konzervativne Narodne partije (OVP) sa 24,7 odsto i Socijalnih Demokrata sa 23,3 odsto, prenio je Rojters.
Prognoza koja je objavljena ranije danas pokazala je da će „Partija slobode“ biti u prednosti u odnosu na OVP 3,5 odsto.