Tako je Hezbolah, organizacija od koje u najvećoj meri zavisi hoće li Bliski istok upasti u zamku potpunog rata ili će se smrt i razaranje ograničiti na Pojas Gaze, najavio govor lidera Hasana Nasralaha, posle serije sukoba sa izraelskom vojskom u kojima je stradalo nekoliko desetina ljudi.

To će biti prvi javni nastup lidera Hezbolaha od početka rata u Pojasu Gaze, 7. oktobra.

Istovremeno, Hezbolah je nastavio da komunicira citatima iz Kurana, pa je ovaj put naveo: „I kad dođe vreme prve od dve pretnje, poslaćemo protiv vas robove naše, silno moćne, oni će uzduž i popreko zemlju vašu pregaziti, i pretnja će se ispuniti“.

Okršaji na granici

Iako se Hezbolah, do sada, nije ozbiljnije uključio u rat Palestinaca i Izraelaca, ova najava se tumači kao ozbiljna pretnja vlastima u Tel Avivu i najava moguće esklacije sukoba na granici između Libana i Izraela.

Sukobi na ovoj granici, koji u manjoj ili većoj meri traju još od prvog upada Hamasovih specijalaca u Izrael 7. oktobra, u nekoliko su navrata do sada pretili da prerastu u totalni rat, ali su dve strane, kako se čini, u poslednji čas odustajale od masovnijih akcija.

Ova uzdržanost, smatraju zapadne diplomate, rezultat je ozbiljnog pritiska pod kojim se istovremeno nalaze obe strane – Izrael i Hezbolah, kojima je različitim kanalima poručeno da ni pod koju cenu ne pokušavaju da zapale čitav Bliski istok.

Izrael je, do pre desetak dana, bio spreman za seriju preventivnih napada na položaje Hezbolaha i iranske Revolucionarne garde u Siriji i južnom Libanu, ali je premijer Benjamin Netanjahu od planova odustao posle razgovora sa američkim predsednikom Džozefom Bajdenom.

Istovremeno, i Hezbolah je, posredstvom francuske diplomatije, odustao od ulaska u rat sa Izraelom, ali ostaje nejasno koliko će dugo ova organizacija uspeti da se uzdrži od napada na Izraelce.

Lider Hezbolaha je, prošle sedmice, sa čelnicima Hamasa i islamskog džihada, Salehom el Nurijem i Zijadom el Nahalom u Bejrutu razmatrao šta im je činiti kako bi na „međunarodnom planu osigurali pobedu u Pojasu Gaze“.

Ograničene mogućnosti Hamasa

Najave govora Hasana Nasralaha podudarile su se sa prodorom izraelskih oklopnih vozila kroz taktički važan put kojim je, suštinski, Pojas Gaze presečen na južni i severni deo.

Na taj način, smatraju posmatrači, dramatično su smanjene mogućnosti Hamasa da utiče na dalji prodor Izraelaca, koji će tim koridorom moći da dovlače pojačanja za „proširenu kopnenu operaciju“, kako generalštab u Tev Avivu zove invaziju Gaze.

„Kombinovane snage, uključujući pešadiju i oklopne jedinice tragaju za palestinskim operativcima i otkrivaju njihova skrovišta, omogućavajući vazduhoplovstvu da ih napadne“, rekao je portparol izraelske vojske, kontraadmiral Danijel Hagari.

Od početka sukoba, u Pojasu Gaze stradalo je više od 8.000 Palestinaca i 1.400 Izraelaca, dok su hiljade ljudi ranjene. Osim u Gazi, sukobi manjeg intenziteta tinjaju na Zapadnoj obali, ali i na granicama Izraela sa Libanom i Sirijom.

Izraelske obaveštajne službe već godinama smatraju da je novi rat s Hezbolahom neizbežan, zbog čega akcija vojske ni u kom slučaju ne bi uticala na ionako izvestan razvoj situacije.

Oprezniji upozoravaju da bi, u slučaju ozbiljnog sukoba, Hezbolah mogao da na teritoriji Izraela ispali čak 4.000 projektila dnevno, koji bi bez problema dobacili do nekoliko gradova, uključujući Haifu.

Tokom rata 2006. godine, izraelsko vazduhoplovstvo uništilo je nekoliko desetina Hezbolahovih projektila pre nego što je ta organizacija uopšte došla u priliku da ih lansira, ali se situacija od tada dramatično promenila, jer su Iranci u međuvremenu u region dopremili savremenije projektile i radare koji su, navodno, raspoređeni duž granice Libana i Sirije.