Ministarstvo odbrane Rusije zahvalilo se osmogodišnjem dečaku iz Belgorodske oblasti koji je u svom selu dočekivao rusku vojsku, okačivši na svoje društvene mreže sliku sa natpisom „Hvala, Ljoša“.
Dečak Aleksej Pavličenko, Ljoša, postao je poznat na društvenim mrežama zahvaljujući snimku koji je napravila njegova majka. Na videu Ljoša trči u susret koloni ruske vojne tehnike i vojnički ih pozdravlja.
Rusko Ministarstvo odbrane objavilo je na društvenim mrežama objavu u kojoj se zahvaljuje osmogodišnjem dečaku koji sa majkom, ocem i starijim bratom živi u pograničnom selu u Belgorodskoj oblasti Rusije.
Dečak Ljoša pozdravlja vojnike
Kako je za RT objasnila Ljošina majka Julija Pavličenko, video koji je postao popularan na internetu tokom praznika u maju, snimljen je još u martu. Njihova porodična kuća se nalazi pored puta, a sa prozora se vidi vojna tehnika koja se upućuje u specijalnu rusku vojnu operaciju na teritoriji Ukrajine. Kolone prolaze pored kuće nekoliko puta dnevno, a prvačić se trudi da stigne da pozdravi svaku od njih.
„Čim vidim da kolona vojne tehnike prolazi, stavljam tenkovsku kacigu, obuvam patike i trčim ka vojnicima, trudeći se da ne zakasnim. Ako ne uspem da stignem na vreme, naravno da se rastužim. Više puta dnevno istrčavam iz kuće da ih pozdravim“, priča Ljoša.
Prema rečima Julije Pavličenko, sin je odlučio da pozdravlja vojnike nakon što su mu ona i njen suprug ispričali za vojnu operaciju.
„Kada je pucnjava počela da se čuje, sin je došao kući i počeo da se interesuje o čemu se radi. Suprug i ja smo mu objasnili šta je specijalna operacija, zašto je potrebna i zbog čega se sprovodi. Njega je to dirnulo i on je počeo da se brine za vojnike. Zatim je počeo da istrčava iz kuće kad god bi prolazila vojna tehnika “, priseća se žena.
„I ovo je krenulo da se dešava svaki dan: Ljoša bi dolazio iz škole, presvlačio se i trčao. Često istrči sa igrališta i pojuri za vojnom kolonom. Zatim smo mu kupili zastavu i Ljoša je krenuo njome da maše i pozdravlja vojnike“, objašnjava majka.
Sam Ljoša kaže da je, saznavši za specijalnu operaciju, želeo da učini nešto dobro za ruske vojnike.
„Hteo sam to da uradim da bi vojnici bili srećni. Oni su daleko od svoje kuće. Prvi put sam video vojnu tehniku pre tri meseca, a kada su mi mahnuli, bio sam jako srećan“, objašnjava dete.
„Želim da budem general“
Vremenom su vojnici počeli da ga prepoznaju i pozdravljaju.
„Oni mogu da zasviraju, ablenduju svetlima, mašu ili da me vojnički pozdrave. Jednom mi je vozač tenka poklonio svoju kacigu koju sada nosim. Ponekad se čak desi da se zaustave i pitaju me kako sam. Jedanput su me čak provozali na vojnom vozilu, a to se ne dešava svaki dan“, ispričao je dečak.
Kaciga nije jedini trofej koji je Ljoša dobio od vojnika. Prvačić oko vrata nosi patronu, kao i uniformu koju su mu poklonili. Takođe, vojnici su mu dali diplomu i zastavu.
Nakon što je u vreme majskih praznika video sa Ljošom postao viralan, cela zemlja je saznala za postojanje ovog dečaka.
„Prvo sam poslala video drugarici da joj pokažem kako moj sin dočekuje vojnike, a zatim je snimak počeo da se širi dalje po internetu“, kaže Julija.
Na internetu, korisnici Ljošu nazivaju narodnim herojem i zahvaljuju mu što je podigao moral vojnicima.
Julija priznaje da ne zna kako da reaguje na neočekivanu popularnost. „Posle ovog videa nije se samo Ljošin život promenio. Još uvek ne razumemo šta se dogodilo, šta da radimo i kome da odgovorimo. I na mog sinta to emotivno deluje, jer već ima telefon, a kada otvori neku društvenu mrežu, vidi sebe“, kaže ona.
Ni Julija ni njen muž nemaju nikakve veze sa vojskom. Oni su obični civili. Prema rečima Ljošine majke, vaspitavaju svoju decu „kao i svi roditelji“.
„Glavni principi vaspitanja kojih se pridržavamo u porodici je da treba pomagati slabijima od sebe, pružiti pomoć starijima i držati obećanje. Ništa više. Takođe, svaki Dan pobede nad fašizmom je veliki praznik za našu porodicu. Na taj dan pevamo vojničke pesme i jedemo vojničku kašu. Osim toga, gledamo sovjetske ratne filmove. Dečacima se oni jako sviđaju, diraju ih u dušu“, kaže žena.
Ljoša dodaje: „Deda Griša, deda Kolja i baka Marusja su bili u ratu.” Voleo bi, kaže da postane general i da se vozi borbenim vozilom pešadije.
„Sviđa mi se što je veliko. Vozilo je super i unutra je zanimljivo. Uspeo sam da zavirim u tenk, tamo je super“, kaže dečak.
