Zahvaljujući proročkim rečima svog kuma i klijenta Radovana Karadžića, poznati beogradski advokat Goran Petronijević pre 13 godina je znao ono sa čim se danas suočio ceo svet.
– Prvi put o Ukrajini kao problemu sam razgovarao sa dr Radovanom Karadžićem, mojim klijentom i sad kumom. Sedeo sam kod njega u zatvoru, pretresali smo razne teme. Imali smo običaj da ostavimo nekoliko sati krajem nedelje i da pričamo o svemu. Odjednom mi je rekao da će pitanje novog svetskog poretka da se rešava u Ukrajini. Bilo je to 2009. godine. Gledao sam ga belo, moram priznati. Zaista u tom trenutku nisam uopšte razmišljao o Ukrajini na taj način.
Kad su ga 2014. godine pozvali da bude posmatrač referenduma na Krimu, shvatio je koliko je Karadžić bio u pravu. To mu je i priznao, a bivši predsjednik RS je konstatovao „kume, šta sam ti rekao“ i nasmijao se.
I sada se svakodnevno čuju.
– Ja sam mu neki prozor u svijet. Nedavno smo opet komentarisali aktuelnosti, opet je konstatovao: „Jesam li ti rekao da će se tu lomiti novi svetski poredak“.
S obzirom na to da decenijama pomno prati globalnu situaciju, Petronijeviću je jasno bilo da će biti sukoba.
– Oni u miru padaju. Globalizam je kao neka vrsta karcinoma, kao parazit koji raste na bolesnom drvetu. Potreban mu je sukob da bi mogao da opstane. Njima su potrebne krize. Pokušali su to da urade u Kazahstanu, ali je to za 72 sata sanirano, napravili su debakl u Avganistanu, jer onakvo povlačenje ravno je izazivanju sukoba. Tamo su na milost i nemilost ostavili stotine hiljada ljudi. Dnevno ih po stotinu streljaju mudžahedini, kaže Goran Petronijević za Alo!
Uz komentar da je ukrajinska kriza sve ostalo „zatrpala“, Petronijević kaže da mu je žao što Centar za obnovu međunarodnog prava, čiji je osnivač i prvi predsjednik, nije ranije osnovan.
– Postojimo godinu dana, ideja nam je da uradimo restauraciju međunarodnog prava. To je trebalo da bude alternativa ovom sukobu. Ne tvrdim da bismo mnogo šta promenili, ali žao mi je što nismo intenzivnije delovali.
S apsekta međunarodnog prava, potez Rusije, prema njegovim rečima, može da se tretira kao kršenje tog pravnog akta.
– To nije sporno, ali mnogi iz neznanja i nerazumevanja ovo u Ukrajini porede s onim što se događalo ovde ’99. A to su nebo i zemlja. Kad čovek ubije nekog, to je ubistvo, ali imate kvalifikovane oblike ubistva. Na primer, ako je ubio bremenitu ženu, dete, ako je izvršio višestruko ubistvo, ako je to uradio na posebno svirep ili podmukao način, iz niskih pobuda – veliki je broj tih kvalifikatornih okolnosti koji tom krivičnom delu daju težu kategoriju. Znači, imate obično teži oblik i privilegovano ubistvo, a onda i okolnosti koje mogu da opravdaju ubistvo. Kao što je krajnja nužda ili nužna odbrana. Prema tome, Rusi jesu prekršili međunarodno pravo, ali su to uradili iz nužne odbrane jer su im došli na granicu, Ukrajinu su pokušali da uvuku u NATO, da im trupe, rakete kratkog i srednjeg dometa dovuku na samu granicu. Naravno, pre toga, Ukrajini je postavljen uslov da Lugansk i Donjeck stavi pod kontrolu, što je ona vrlo nevoljno pokušala da uradi. Pritisak Zapada je bio ogroman. Bilo je to kao dvoboj, kad dvojica stoje sa pištoljima, pa ko prvi da potegne. I to nije krivica. Ta okolnost da Rusija deluje iz samoodbrane eliminiše protivpravnost tog čina.
U britanskom zatvoru služi ostatak doživotne kazne.
Radovan Karadžić je prošle godine prebačen iz zatvora u Hagu u britanski zatvor na ostrvu Vajt, poznat po bivšem nazivu Parkhurst, gdje će služiti ostatak doživotne kazne. Njegovi branioci izjavili su odmah po premeštaju da je u Britaniji zatvorska populacija takva da dovodi u pitanje život bivšeg predsjednika Srpske, a zatvorska uprava je tu situaciju riješila tako što ga je stavila u samicu.
Njegova ćerka Sonja Karadžić Jovičević tada je rekla da je porodica opravdano zabrinuta za njegovu bezbijednost, ali i zbog toga da li će dobijati specifičnu ishranu koja mu je neophodna i da li će imati odgovarajuću zdravstvenu zaštitu, pošto mu je zdravlje narušeno.