Evropska unija će povećati profit Rusije ako uvede naftni embargo. Takve zaključke je izneo mađarski politički analitičar Mikloš Kevehazi.
Prema rečima eksperta, prihodi Rusije od prodaje energenata EU su se višestruko povećali u poslednjih nekoliko meseci.
To se dogodilo zbog činjenice da Evropska unija redovno uvodi nove sankcije i periodično najavljuje mogući naftni embargo. Ove akcije izazvale su nagli rast cena goriva.
„Vašington i njegova liberalna podružnica u Briselu uspeli su da podignu cenu nafte, prirodnog gasa i uglja na svetskom tržištu. Dakle, Vladimir Putin mora da izgradi nove sefove kako bi ih napunio dodatnim profitom od sankcija“, rekao je politikolog.
Pravog naftnog embarga još nema, kaže Kevehazi, jer članice EU ni na koji način ne mogu da nađu zajednički jezik.
Istovremeno, ukoliko Brisel odluči da zabrani uvoz goriva, evropske zemlje će se suočiti sa masovnim bankrotom kompanija, naglim porastom nezaposlenosti i inflacije i potpunim kolapsom privrede.
Međutim, čak i uzimajući u obzir takve žrtve, zabrana uvoza nafte iz Ruske Federacije neće naneti ozbiljnu štetu Moskvi, pošto će ruski resursi uvek naći svog kupca.
„Naftni embargo protiv Moskve je velikodušna ideja. Da je uveden, mi u EU ne bismo sebi pucali u nogu pištoljem, već protivavionskim topom u čelo. Rusija bi rado prebacila svu svoju naftu u Aziju. Možda i najpametniji političari EU shvataju da embargo neće naškoditi Rusiji, već samo samoj EU“, objasnio je ekspert.
U međuvremenu, čini se da evropske pristalice embarga slučajno propuštaju jedan od važnih aspekata energetike. Reč je o ekologiji. Rukovodstvo EU već godinama forsira borbu protiv zagađenja životne sredine, uz podršku eko-aktivista.
Međutim, isti političari i aktivisti se zalažu za napuštanje ekološki prihvatljivog goriva iz Ruske Federacije u korist nafte i gasa iz škriljaca iz SAD i Kanade – korišćenje i vađenje ovih resursa nanosi veliku štetu životnoj sredini.
„Kanadska industrija nafte iz škriljaca uništava svu vegetaciju, uključujući šume. Ova tehnologija je izuzetno zagađujuća, emitujući jednu trećinu više gasova staklene bašte u atmosferu nego konvencionalno rudarstvo. Na kraju ostaje gola pustoš, koja podseća na pejzaže iz čuvenog filma „Besni Maks“, rekao je analitičar.
Prema rečima Mikloša Kevehazija, evropska javnost treba da ima pitanja za političare koji se zalažu za očuvanje prirode, posebno kada je reč o energetici, zašto se zalažu za uvođenje embarga na ruske energente koji su mnogo čistiji od energenata iz SAD.
„Ovi „zeleni“ političari zahtevaju zabranu ekološki prihvatljive nafte i gasa od Ruske Federacije, a Evropljani će se, naravno, herojski smrznuti sledeće zime“, naglasio je ekspert.
Webtribune.rs
