Manje od dve nedelje pre izbora za Bundestag, nemačka kancelarka putuje u Beograd i Tiranu. To pokazuje koliku važnost Angela Merkel pridaje tom regionu. Za takav njen angažman najviše je zaslužan jedan diplomata.
Angela Merkel 13. i 14. septembra putuje na Zapadni Balkan, poslednji put kao kancelarka. U Tirani se 14. septembra sastaje sa premijerima šest zemalja tog regiona, a pre toga želi da svrati u Beograd i sastane se s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.
Kako je potvrdila Martina Fic, zamenica portparola nemačke Vlade, kancelarka namerava da se u Beogradu sastane i sa predstavnicima civilnog društva svih šest balkanskih zemalja, a u Tirani će biti organizovan ručak sa šefovima vlada svih zemalja Zapadnog Balkana. Pre odlaska, kancelarka želi i da održi bilateralne razgovore s premijerima Bosne i Hercegovine, Kosova, Crne Gore i Severne Makedonije.
Prema diplomatskim izvorima iz Berlina, inicijator ovog putovanja bio je nemački ambasador u Pekingu Jan Heker, koji je nedavno iznenada preminuo. Heker je do kraja jula bio najbliži kancelarkin savetnik za spoljnu i bezbednosnu politiku, a imao je i odlučujući uticaj na nemačku politiku prema Zapadnom Balkanu.
Fokusiran na EU-perspektivu regiona
„Posebno se zalagao za EU-perspektivu Zapadnog Balkana“, napisao je u ponedeljak na Tviteru nemački političar Mihael Rot (SPD), državni ministar za Evropu u Ministarstvu spoljnih poslova.
Vest o iznenadnoj smrti 54-godišnjeg ambasadora rastužila je ne samo kancelarku i njene najbliže kolege, već i mnoge berlinske diplomate, novinare,ali i političare iz sveta. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić još istog dana je putem Tvitera izrazio saučešeće i posebno pohvalio njegove sposobnosti i razumevanje regiona: „Nemačka je izgubila velikog diplomatu, a Srbija velikog prijatelja“, napisao je Vučić.
„Posebno ga je impresionirala otvorenost sagovornika i njihovo divljenje prema kancelarki Angeli Merkel“, kaže za DW jedan visokorangirani diplomata iz Berlina. „On je shvatio da je nemački glas veoma važan na Zapadnom Balkanu“.
U leto 2018. proces približavanja šest zemalja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji našao se u zastoju zbog otpora Francuske. Zemlje Zapadnog Balkana postale su nestrpljive.
Istovremeno, kružile su glasine o mogućim planovima za podelu Kosova i novim granicama u regionu. Te ideje su, navodno, podržali predsednik Srbije Aleksandar Vučić i tadašnji predsednik Kosova Hašim Tači, a ni tadašnja visoka predstavnica EU za spoljne poslove Federika Mogerini nije bila protiv planova.
Međutim, većina u regionu odbacila je ideju o povlačenju novih granica i upućen je glasan poziv kancelarki Merkel. Bio je to tretnutak za šatl-diplomatiju. U cilju priprema Berlinske konferenciju o zapadnom Balkanu zakazane za kraj aprila 2019, Jan Heker je sa svojim francuskim kolegom Emanuelom Boneom otputovao u Beograd i Prištinu.
To nije bio lak poduhvat, jer je, pored suprotstavljenih balkanskih političara, tu bio i Ričard Grenel, tadašnji ambasador SAD u Berlinu i specijalni izaslanik predsednika Donalda Trampa za Zapadni Balkan. On je gurao balkansku agendu koja nije bila usklađena sa EU.
Na samitu 2019. u Berlinu nije bilo sporazuma, ali će on ostati upamćen kao mesto na kojem su sa stola konačno sklonjeni planovi o povlačenju novih granica na Balkanu.
Odlazak prijatelja
Jan Heker je takođe bio taj koji je „u ime kancelarke“ gurao imenovanje bivšeg nemačkog ministra za razvoj Kristijana Šmita za Visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini (OHR) – kako je to napisao sam Šmit na svom nalogu na Fejsbuku.
Bivši šef OHR-a Kristijan Švarc-Šiling tada je ocenio da je to „povratak snažne predanosti Nemačke i EU Bosni i Hercegovini“. Bila je to pobeda EU i SAD nad Rusijom, koja je u UN u početku, kako se izrazio Švarc-Šiling, „torpedovala“ Šmitovu kandidaturu.
Nije bilo predviđeno da kancelarkin bliski saradnik i savetnik bude na ovom poslednjem putovanju na Balkan. Krajem avgusta Heker je preuzeo dužnost ambasadora Nemačke u Kini.
To što je Jan Heker umro tako neočekivano nakon samo dve nedelje na funkciji, posebno je tužno, rekao albanski ambasador u Berlinu Artur Kuko: „On nije bio samo prijatna osoba, već je veoma dobro razumeo Balkan i bio je pravi prijatelj u pravom smislu te reči, onaj koji ponekad kaže i neprijatne stvari. Nedostajaće nam taj glas.“
(DW)
