Nevjerovatno je da neko nakon nepunih 17 godina vlasti obećava nešto, kao da nije na vlasti tako dug period. Asvaltiraće puteve, otvoriće nova radna mjesta, izgradiće nove hidroelektrane, aerodrome, kliničke centre, turističke komplekse, povećati boračka primanja, plate, penzije…
Sve će oni, a naše je samo da ih izglasamo, kao da do sada nisu imali priliku. Umjesto da se tokom kampanje bave rezultatima i uspjesima svoje dugogodišnje vladavine (kojih, naravno, nema), oni i dalje samo obećavaju. Prisiljavaju ljude po državnim ustanovama i preduzećima da dolaze na njihove skupove, mašu crvenim zastavama, skandiraju Mile, Mile…, ponižavaju i ono malo ljudskog što je ostalo u članovima i slugama crvene sekte.
Na licu tih unesrećenih ljudi vidimo nezadovoljstvo, prezir i mržnju prema samom sebi, jer su dozvolili da ih neko godinama ucjenjuje, ponižava, prisiljava na nešto što zaista ne žele, da skandiraju skojevcima koji su otjerali njihovu djecu daleko od otadžbine. I sve to im je malo. Oni bi da dobiju još jedan mandat i da rasprodaju i ovo malo resursa što nam je ostalo, da protjeraju poslednjeg mladog čovjeka koji je odlučio da ostane u svojoj zemlji, da… Ali, nemaju više vremena.
Drugog oktobra ćemo poslednje titove političke sinove poslati u istoriju. Nećemo više gledati njihovo bahaćenje, drske i nadobudne face, a udbaške metode zastrašivanja i vladanja biće samo prošlost. Biće to velika POBJEDA NARODA.
(Vijesti Srpske)
