Na Centralnom groblju u Beogradu danas je, uz najviše vojne počasti,sahranjen Albert Ahsarbekovič Andijev, ruski dobrovoljac koji je učestvovao u odbrani Srbije od NATO agresije 1999. godine na Kosovu i Metohiji.
Pored sina Lazara i članova porodice, legendarnog Rusa su na poslednji počinak ispratili i njegovi ratni saborci i staršenine iz herojske 549. motorizovane brigade iz Prizrena, koja je tada bila pod komandom generala Božidara Delića.
Jedan od Albertovih starešina iz tog vremena, brigadni general u penziji Stojan Konjikovac se biranim rečima oprostio od svog saborca.
– Ophrvani smo velikom tugom, jer ispraćamo našeg saborca, brata, prijatelja, rodoljuba i istinskog heroja Alberta Ahsarbekoviča Andijeva, koji je dobio sve bitke, a izgubio bitku sa Kovidom 19, pre nedelju dana u bolnici u Batajnici.
Albert je rođen 3. decembra 1970. godine u mestu Eljhotovo, na Vladikavkazu u Severnoj Osetiji, Ruske Federacije. Potiče iz ugledne, patriotske porodice koja je poznata po rvačkim šampionima. I sam je bio uspešan u tom sportu. Kada je 1999. godine počela NATO agresija na Srbiju, spakovao se i vozom došao u Beograd 28. marta. Došao je spreman da svoj život položi za Srbiju i uzvišenu ideju odbrane pravoslavlja koja je ispunjavala njegovo srce i dušu – kazao je general Konjikovac.
On je dalje naveo da se Albert vrlo brzo, sa dobrovoljačkom jedinicom našao u Juniku, na granici sa Albanijom, u epicentru zbivanja odbrane naše zemlje, smatrajući to svojom obavezom.
– Od 12. do 23. aprila 1999. godine, rame uz rame sa pripadnicima 72. specijalne brigade, branio je Košare i borio se protiv desetostruko jačeg neprijatelja. Nakon toga, Albert dolazi u našu, i njegovu, herojsku 549. Motorizovanu brigadu Priptinskog korpusa. Bio je elitni profesionalac, neustrašiv i prekaljeni borac, čovek od poverenja, nadasve hrabar, spreman na svaku žrtvu za svoje drugove i jedinicu – potresno je kazivao Konjikovac i nastavio:
– U jednoj visoko rizičnoj antiterorističkoj akciji 5. maja , u selu Budakovo, kod Suve Reke, ranjen je u ruku i izgubio je desno oko. Govorio je uvek: „Nisam ja izgubio oko, ja sam ga ostavio tamo i kada svi razlozi nestanu imam makar taj jedan razlog da se vratim na sveto Kosovo i Metohiju i
potražim svoje oko“.
U odlučujućoj bitci, ne obazirući se na «Milosrdnog anđela» koji je sejao samo smrt, posipajući 24 puta naše položaje tepih- bombama koje su spržile Paštrik, Albert je sa braniocima na granici, držao položaje, čistio zaostale džepove od agresora. On je sanjao i verovao u slobodu
– istakao je general Stojan Konjikovac.
General je rekao i da je Albert Andijev sa saborcima na Paštriku izvršio naredbu „Nema nazad, iza je Srbija“!
– Do kraja rata bio je na položajima na samoj državnoj granici. Nošen idejom pravdoljublja, boreći se na strani istine, dao je doprinos i u odbrani pravoslavlja u Makedoniji 2001. godine.Posle rata, ostao je da živi u Srbiji, oženio se Srpkinjom, dobio sina i dao mu ime Lazar, simbol srpske žrtve,
stradanja i večnosti. Srbiju je voleo kao i Rusiju – pojasnio je general Konjikovac i dodao:
– Albert Ahsarbekovič Andijev, novi je srpski i ruski Rajevski! Taj njegov prethodnik, takođe ruski dobrovoljac, pukovnik Nikolaj Nikolajevič Rajevski, ostavio je 1876. godine u Adrovcu, u krvavoj borbi protiv Turaka, svoje srce da zauvek počiva u Srbiji. Hrabrost, dostojanstvo i žrtva Alberta Andijeva, našeg Rajevskog 20. veka, čine da se veze dva bratska naroda, kroz zajedničku patnju i stradanja, ali i kroz borbu za slobodu koja nema cenu, vinu u nebesa!
Zajedničko osećanje pripadnosti slovenskoj i pravoslavnoj zajednici, obostrano poštovanje i uzajamna podrška i pomoć, jeste Albertovo zaveštanje svim Srbima i Rusima u budućnosti! Mi ga moramo negovati i razvijati, čuvajući vazda živo sećanje na život i delo Alberta Andijeva – naglasio je general Stojan Konjikovac.
On je podsetio i da je Akademija Vidovdanskih vitezova srpskih, dodelila Albertu statuu srpskog viteza 2019. godine, nosilac je spomenice 20 godina od NATO agresije, spomenice PJP sa mačem. Za zasluge u borbi nagrađen je pištoljem 1999. godine.
– Uprkos tome, beskompromisan i čvrst u svojim stavovima, do zadnjeg trenutka odan svojoj brigadi, odlazi u grob bez državljanstva Republike Srbije što ga je mnogo bolelo. Na večnu stražu sa drugim saborcima, u legendu, odlaziš i ti Alberte.
Ispraćaju te tvoji saborci i sav srpski rod koji ti je zahvalan za sve što si učinio za našu, i tvoju Srbiju. Počivaj u miru i spokoju, junače naš! – završio je u suzama takođe legendarni starešina prizrenske brigade, general Stojan Konjikovac, opraštajući se poslednji put od čoveka koji je svojih hrabrim srcem, kada je Srbiji bilo najteže, pokazao put za neka buduća pokoljenja.
Na Centralnom groblju veliki broj ljudi je odalo poslednju počast velikom heroju. Na mesto večnog počinka, sanduk sa Andrejevim telom preneli su njegovi saborci ratni veterani.
(Informer)
