Kako se navodi, „veliko povećanje srpskih trupa na granici sa Kosovom izaziva uznemirenost širom sveta“, a nisu je smirila ni uveravanja predsednika Srbije Aleksandra Vučića da je broj vojnika smanjen.
Uz navođenje da na severu KiM vlada bezakonje otkako su se Srbi prema Vučićevim instrukcijama povukli iz institucija, dodaje se da je u tom vakuumu, „koji kosovske vlasti teško mogu da kontrolišu“ do najozbiljnijeg incidenta došlo 24. septembra kada je „grupa od 30 teško naoružanih Srba namamila Kosovsku policiju u zasedu, ubila jednog policajca, a zatim se zabarikadirala u pravoslavnom manastiru i predala nakon nekoliko sati razmene vatre“.
Milan Radoičić, za kojeg se ističe da je pod američkim sankcijama, priznao je da je on bio vođa „terorističke grupe“, i napominje da je do sada smatran za Vučićevu produženu ruku. Podseća se da je on dao ostavku na mesto potpredsednika Srpske liste.
„Špigl“ konstatuje da se i krajem maja videla bespomoćnost međunarodne zajednice, kako su naveli, u kosovskoj krizi kada je u neredima na severu KiM povređeno, kako navode, 93 NATO vojnika, loše pripremljenih pripadnika Kfora.
Najnoviji događaji pokazuju da je malo toga naučeno iz prethodnih iskustava, konstatuje nemački list.
Stotine britanskih vojnika doći će kao pojačanje kontigentu Kfora koji već broji 4.500 pripadnika, ali, kako se napominje u tekstu, to je samo simboličan korak koji neće rešiti srž problema, a to je, prema „Špiglu“ Aleksandar Vučić „koji redovno potpaljuje situaciju na Kosovu i ostaje nekažnjen“.
Zatim se iznosi mišljenje da se on predstavlja kao neizostavan posrednik i garant stabilnosti na post-jugoslovenskom prostoru, a u stvarnosti, kako se ističe, ima na umu upravo suprotno: pali vatru za vatrom kad god misli da mu to odgovara.
„Tema Kosova za predsednika služi kao odvraćanje: Vučić, majstor u prikazivanju Srba kao žrtava, iznova i iznova upozorava na ‘pogrome’ i ‘etničko čišćenje’ svojih sunarodnika na Kosovu“ piše „Špigl“ grubo zanemarujući činjenice, od toga da se samo ove godine dogodio 131 napad na Srbe na KiM do toga da je samo u martovskom pogromu 2004. iz svojih domova proterano 4.000 „Vučićevih sunarodnika“, a za ta tri dana 19 njih ubijeno.
Očekivano, pomenut je i bivši predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milošević, nekada glavni lik ovakvih propagandnih tekstova zapadnih medija, za kojeg se navodi da je „Vučićev učitelj“ i da se od njega naučio umetnosti izvođenja prava na narodni gnev i osvetu iz navodnih pretnji. A da je prljavi posao navodno prepušten aktivnim nasilnim kriminalcima iz podzemlja i Vučić neće da bude povezan s tim.
„Ovo je verovatno jedan od razloga zašto srpska vojska još uvek nije intervenisala na kosovarskoj zemlji“, piše nemački list.
Citira se „kosovska predsednica“ Vjosa Osmani koja je uporedila, kako se navodi, srpske provokacije i „zelene ljude“ Vladimira Putina, koji su pripremili „rusku aneksiju Krima 2014“.
Nigde se ne konstatuje apsurdnost anektiranja sopstvene teritorije, iako se dalje u tekstu pominju čak i zemlje EU koje nisu priznale „kosovsku predsednicu“ i „državu“ na čijem je čelu, ali se zapadnoj javnosti stavlja na znanje da Vučić još uvek nije ni pod kakvim sankcijama, za razliku od direktora BIA Aleksandra Vulina.
Čak ga američki ambasador u Srbiji Kristofer Hil opisuje kao dobrog partnera. A „Špigl“ Hila kao čoveka iskusnog u balkanskim prilikama.
„Dok god Viktor Orban bezuslovno podržava svog beogradskog prijatelja Vučića i pet država EU ne žele ništa da imaju sa državom zvanom Kosovo, ujedinjena Evropa ne može da bude ozbiljno shvaćena kao posrednik u sukobu. Vučić ovo zna i njegovi politički prijatelji u Moskvi su srećni zbog toga, tamo niko nema interes za što skorijim rešenjem sukoba na Kosovu“, navodi „Špigl“ u zaključku teksta u kojem se istovremeno konstatuje razjedinjenost ujedinjene Evrope i „radost“ Moskve zbog nastavka ubijanja Srba na KiM.