Ruski i američki pogledi na prirodu i domete ukrajinskog sukoba, reklo bi se, sasvim su kompatibilni.
Obilazeći Evropu i Poljsku, američki predsednik Bajden samo je potvrdio nimalo ohrabrujuće strepnje. On je rekao da ukrajinska kriza i bitka koja se vodi povodom nje neće biti dobijena u sledećim danima i mesecima, nego da će to biti „duga bitka koja je pred nama“.
Američki predsednik ovu borbu stavio je u kontekst „bitke za slobodu“, odnosno „borbe između demokratije i autokratije, između slobode i represije, između poretka zasnovanog na pravilima i poretka kojim se upravlja grubom silom“. U svakom slučaju, to dopunjava prognozu ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova iz decembra prošle godine, da će se Evropa, ukoliko Rusija ne dobije tražene bezbednosne garancije, „suočiti s nizom ratova“.
Ulaganje u eskalaciju
Prošlonedeljni Samit NATO, prateći Samit EU i G7, zatim dvodnevni boravak američkog predsednika u Varšavi demonstrirali su uverenje NATO-a da će se isplatiti ulaganje u eskalaciju krize, što Rusija neće moći da izdrži.
Evropa će izbaciti ruski gas što je moguće brže i preći na američki, izdvajanje za odbranu biće mnogo više nego do sada, a na istočnom krilu, u Poljskoj, Slovačkoj, Mađarskoj i Bugarskoj biće stacionirano dodatnih 40.000 američkih vojnika. Sveukupno, broj američkih vojnika u Evropi značajno će preći 100.000.
Osim toga, Alijansa se sprema za najgore – da Rusija napadne neku NATO zemlju (najverovatnije Poljsku) i da upotrebi neko od oružja masovnog uništenja. Uz sve to, američki predsednik je po prvi put insinuirao želju za uklanjanjem ruskog predsednika s vlasti.
Američki predsednik je odbio da širenje NATO-a identifikuje sa „imperijalnim projektom“ čiji je cilj destabilizacija Rusije. „Ništa nije dalje od istine. NATO je odbrambeni savez. Nikada nije želeo propast Rusije“, rekao je američki predsednik.
Pa ipak, osećaj zastoja na bojnom polju sada se oseća i u hodnicima diplomatije, gde se preduzimanje novih dramatičnih koraka u borbi protiv Rusije pokazuje teškim. Evropljani su rekli da nisu voljni da snose posledice novih ograničenja ruske energije od koje zavise. A Bajden je ponovio da nije voljan da pošalje trupe u Ukrajinu i rizikuje da krene u rat protiv Rusije.
Američki predsednik je zatražio da Zapad ostane „potpuno, potpuno, potpuno ujedinjen“, ali ni ovo „trojstvo jedinstva“ nije bilo dovoljno ubedljivo za ukrajinskog predsednika. On je postao kritičniji u svojoj kritici zapadne uzdržanosti u pogledu vojne pomoći Ukrajini.
Govoreći putem video linka sa liderima NATO-a iza zatvorenih vrata, Zelenski im je zahvalio na podršci, ali ih je prekorio što ne čine više da pomognu Ukrajini, koja je „zarobljena u ‘sivoj zoni’ između Zapada i Rusije“, kako je navedeno u transkriptu koji je objavila ukrajinska vlada. „Nismo čuli jasan odgovor“, rezignirano je zaključio Zelenski.
Svrgavanje Putina
Bajden, a za njim i državni sekretar Blinken i Pentagon već stigmatizuju Putina kao ratnog zločinca. Na osnovu njihovih ponovljenih tvrdnji poslednjih nedelja da je Putin ratni zločinac, gotovo da je izvesno da će ruski predsednik biti optužen pred nekim sudom za ratne zločine, što treba da doprinese njegovoj daljoj moralnoj izolaciji i ponižavanjima.
Ovoga puta, američki predsednik je Putina nazvao „kasapinom“ i poručio da takav čovek „za ime Boga, ne treba da ostane na vlasti“.
Bajden možda misli da je Rusija Sudan, a Putin Omar Bašir, pa da će ta optužba biti daljinski upravljač za usmeravanje budućeg ruskog ponašanja u poželjnom pravcu i sa saradničkom odanošću. Iz ovoga je jasno da političko i diplomatsko zaoštravanje odnosa SAD i Rusije tek sledi i da će ono uključivati raznovrsne američke akcije u cilju svrgavanja ruskog predsednika.
Sa ruske strane to je 22. marta najavio zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov, koji je inače vodio pregovore Rusije sa SAD i NATO-om u vezi zahtevanih garanacija bezbednosti.
Rjabkov je predočio, po svemu sudeći, ne tako daleku mogućnost potpunog prekida diplomatskih odnosa SAD i Rusije. „Sjedinjene Države rade na prekidu (diplomatskih odnosa). U to nema sumnje“, rekao je zamenik ruskog ministra, komentarišući Bajdenove izjave u kojima je prošle nedelje u samo dva dana Putina nazvao „ubilačkim diktatorom“, „ratnim zločincem“ i „pravom huljom“.
Rjabkov je dodao da Rusija nije zainteresovana za međusobno zatvaranje diplomatskih predstavništava sa SAD, jer su takvi kanali komunikacije potrebni u trenutnoj situaciji. „To ne utiče na naš čvrst stav da radimo ritmično, mirno, da sa Amerikancima razgovaramo, između ostalog, o temi funkcionisanja stranih misija“, rekao je on. „Ne želimo zatvaranje diplomatskih predstavništava. Smatramo da su u sadašnjoj situaciji takvi kanali komunikacije važni, iako nemamo iluzija.“
Četiri plana za Ukrajinu
NATO stratezi procenili su da Putin ima četiri plana za ratovanje u Ukrajini.
Tako je plan A bio da vojska uđe u Ukrajinu, brzo zarobi njeno rukovodstvo i sačeka da mu zemlja padne u ruke. Taj plan je propao, pa je prešao na plan B.
Suština plana B je da ruska vojska namerno granatira ukrajinske civile, kuće, bolnice, preduzeća, pa čak i skloništa, kako bi podstakla Ukrajince da napuste svoje domove. Ovo stvara ogromnu izbegličku krizu u Ukrajini i, što je još važnije, u susednim zemljama članicama NATO-a.
U NATO savezu smatraju da izbeglice imaju ključnu ulogu u pregovorima, jer veruju da Putin planira da, ako ne može da okupira i zadrži celu Ukrajinu vojnim sredstvima i jednostavno nametne svoje mirovne uslove, onda je najbolji izlaz da 5-10 miliona Ukrajinaca, posebno žena, dece i staraca, pobegne u Poljsku, Mađarsku i Zapadnu Evropu, gde bi postali tako intenzivan društveni i ekonomski teret da će ove NATO zemlje na kraju vršiti pritisak na Zelenskog da pristane na sve uslove koje Putin ima samo da okonča rat. Do sada je skoro četiri miliona Ukrajinaca napustilo zemlju.
Dakle, glavno pitanje u ovom trenutku je da li će izbeglički pritisak na zemlje NATO-a, koji stvara rat u Ukrajini, da premaši pritisak koji se stvara na rusku vojsku i privredu koja je pod oštrim sankcijama. „Odgovor na ovo pitanje će odrediti kada i kako će se rat završiti – ko pobeđuje, a ko gubi, ili, što je verovatnije, da li je kompromis za ili protiv Putina“, smatraju NATO stručnjaci.
Iako će ovaj plan verovatno uključivati ratne zločine koji bi Putina i Rusku Federaciju mogli da učine večnim parijama, smatraju oni, Putin se nada da će potreba za ruskom naftom, gasom i pšenicom, kao i ruska pomoć u rešavanju regionalnih problema, kao što je nadolazeći nuklearni dogovor sa Iranom, uskoro primorati svet da se vrati na poslovanje sa „lošim Putinom“, kao što je to uvek činio.
NATO eksperti procenjuju da Putin želi potpunu pobedu, jer sve ostalo je poniženje koje će potkopati njegovu moć. Ali Putinov plan B sukobio se sa Bajdenovim i planom Zelenskog, navode oni, a taj plan funkcioniše bolje nego što su se njegovi kreatori nadali, jer je uspeo da razbije i demorališe rusku vojsku, a zatim će naterati Putina da pristane na mirovni sporazum pod uslovima Zelenskog, s tim što će da dobije „minimalnu priliku“ da „sačuva obraz“.
Da se o ovome zaista govorilo na Samitu NATO, potvrđuju i reči turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana koji je posle NATO samita rekao da bi ruskog predsednika Vladimira Putina „trebalo ohrabriti“ da „časno izađe“ iz Ukrajine i okonča taj sukob.
Turski predsednik, koji sebe smatra posrednikom u mirovnim pregovorima, najavio je da će da upozna Putina i Zelenskog sa stavovima NATO samita. On je bacio još više svetla na pregovore koji su toku, rekavši da su od šest tačaka dogovorene četiri. To su: odricanje Ukrajine od kursa ka ulasku u NATO, davanje zvaničnog statusa ruskom jeziku, demilitarizacija, u smislu odbijanja upotrebe ofanzivnog naoružanja, i pitanje kolektivne bezbednosti.
Ostala su sporna teritorijalna pitanja, odnosno status Krima, Donbasa i Luganska i ustupci ukrajinske strane. Američki predsednik je posle susreta G7 rekao da od Ukrajine zavisi koje teritorijalne koncesije će učiniti.
Turska će biti domaćin novog dvodnevnog sastanka ruskih i ukrajinskih pregovarača.
Neimenovani američki izvori navode da Rusija sada menja taktiku i da se okreće prema istoku zemlje, Donjecku i Lugansku, sa idejom da odseče ukrajinske trupe koje se nalaze na ovom pravcu. To je potvrdio i general Sergej Rudskoj, načelnik Glavne operativne uprave Generalštaba Oružanih snaga Rusije.
On je rekao da nije ni planiran napad na velike gradove, kako bi se izbegle ljudske žrtve, i potvrdio da je glavni zadatak „potpuno oslobođenje Donbasa“. Sada je administrativna teritorija „Donbaske Narodne Republike“ 93 odsto pod ruskom kontrolom, ali Lugansk je svega 56 odsto pod kontrolom ruskih snaga.
Poljski pozivi
Ukoliko pregovori ne zadovolje ruskog predsednika i svaki kompromis mu bude neprihvatljiv, on može da se odluči za plan C, koji će uključivati vazdušne ili raketne napade na ukrajinske vojne linije snabdevanja preko granice sa Poljskom.
Poljska je članica NATO-a i svaki napad na njenu teritoriju zahtevaće da se sve ostale članice NATO-a zauzmu za Poljsku. Možda Rusija veruje da ako napadne, a neke NATO članice odbiju da brane Poljsku, onda bi se NATO mogao raspasti.
Ovo bi svakako izazvalo burnu debatu u svakoj zemlji NATO-a, posebno u SAD, o direktnom učešću u potencijalnom Trećem svetskom ratu sa Rusijom. Šta god da se desi u Ukrajini, ako Putin uspe da podeli NATO, to bi bilo dostignuće koje bi moglo da pomrači sve njegove druge gubitke, tvrde NATO eksperti.
Britanski mediji navode da su tokom Samita na opciju napada na NATO teritorije upozoreni predsednik Bajden i njegov savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven. Američki predsednik Bajden je upravo zbog ovoga odlučio da poseti Poljsku. Tu je više puta ponovio da je član 5 Povelje NATO-a „sveta obaveza“ i zapretio: „Nemojte ni pomišljati da se krećete ka ni jednom pedlju teritorije NATO-a.“
Ukrajinski predsednik Zelenski rekao je da Rusija želi da ide dalje, protiv istočnih članica NATO-a i baltičkih država. „Protiv Poljske – sigurno“, upozorio je Zelenski.
Poljska je zemlja s čije teritorije se doprema oružje Ukrajini, a Rusija je više puta zapretila da će takve konvoje smatrati legitimnim vojnim ciljevima, ali do sada ih nije napadala.
Zemlje istočne i centralne Evrope žele da naglase da je njihov odnos prema Rusiji ne samo različit od država zapadne Evrope, nego da je moralno opravdaniji i utemeljeniji. To, prema njihovom mišljenju pokazuje i činjenica da su 12. marta Makron i Šolc razgovarali telefonom s Putinom, a da su nekoliko dana kasnije predstavnici ovih zemalja pokazali „pravu brigu“ jer su otputovali u Kijev da se sretnu s Zelenskim.
Rat u Ukrajini za Poljake i ostale samo je još jedan dokaz vekovnog ruskog imperijalizma i da je on samo deo procesa u devijantno agresivnom ponašanju Rusije, koje mora što hitnije da se zaustavi.
Dok Zapad veruje da mora da spreči Treći svetski rat, Istok misli da je rat protiv liberalno-demokratskih vrednosti, institucija i stilova života već počeo; kako god da se ovaj sukob nazove, on je već u toku.
Rat Zapada i Istoka
Poljski političari smatraju da je došao trenutak njihovog trijumfa i satisfakcije za stavove o gasovodu Severni tok i drugim geostrateškim projektima Rusije koji se odnose na Ukrajinu i bivše sovjetske republike, a koji su dugo bili odbacivani kao „rusofobni“. Oni sada veruju da su u pravu kada traže da NATO ide dalje – da nametne zonu zabranjenog letenja nad Ukrajinom i da pripremi mirovne snage koje bi uputio u Ukrajinu.
To je, jasno, samo varijacija poruke koju je u zvaničnom saopštenju uputila bivša predsednica Litvanije Dalija Gribauskajte. Ona je poručila da „sankcije neće zaustaviti Putina, ma kakve one bile“. „Samo rat koji je već pokrenut može zaustaviti još jedan rat“, poručila je litvanska političarka. „Nema potrebe da se pretvaramo i pokušavamo da umirimo svoju savest snabdevajući Ukrajinu ničim drugim osim oružjem, i to prekasno. Narod Ukrajine ratuje za nas.“
Bajden je, zbog toga, u Varšavi dočekan demonstracijama u kojima se traži zatvaranje neba nad Ukrajinom, povećanje isporuke oružja, prekid svih trgovinskih i ekonomskih veza s Rusijom, kao i embargo na uvoz gasa i nafte iz Rusije.
Na kraju, Poljaci su uspeli, jer je američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven na kraju posete izjavio da Vašington i NATO saveznici prave planove za slučaj da Rusija napadne neku teritoriju NATO-a. Ne treba mnogo dosetljivosti da bi se u ovim rečima prepoznala Poljska.
Govoreći o zapadnom vojnom snabdevanju Ukrajine, Salivan je rekao da se razmatraju mogućnosti u slučaju da Rusija odluči da napadne NATO teritoriju zbog toga što se odatle naoružava Ukrajina ili zbog bilo kog drugog razloga, zaključujući da je američki predsednik spreman da odlučno odgovori.
Sa svoje strane, Poljska dodaje ulje na vatru. Bivši komandant poljskih kopnenih snaga, general Valdemar Skržipčak, izjavio je da je Kalinjingrad od 1945. godine „okupirana teritorija“ i da bi „Varšava trebalo da se seti Kalinjingrada i da ga zahteva, pošto su ove zemlje deo poljske teritorije i nikada nisu bile ruske“.
Plan D
Ako svi Putinovi planovi A, B i C propadnu, onda bi on mogao da izabere plan D, navode zapadni analitičari – upotrebu hemijskog oružja ili lansiranje prve nuklearne bombe od Hirošime i Nagasakija.
Zbog toga što smatra da stvari u Ukrajini idu krajnje loše po Rusiju, NATO pretpostavlja da će Putin odlučiti da upotrebi neko oružje masovnog uništenja, hemijsko, biološko ili nuklearno. Američki predsednik Bajden je izbegao odgovor na pitanje kako će NATO da reaguje u tom slučaju, rekavši da će odgovor biti u skladu sa upotrebom oružja, ako do nje dođe.
NATO je aktivirao specijalnu odbrambenu operativnu grupu za suočavanje sa posledicama hemijskog, biološkog ili nuklearnog napada. Glavnokomandujući Alijanse, general Tod D. Volters, „aktivirao je hemijske, biološke, radiološke i nuklearne odbrambene elemente NATO-a“, kako se navodi. Aktiviranje ovih odbrambenih snaga NATO-a znači da su stručnjaci i napredna tehnološka oprema u pripravnosti i na raspolaganju, spremni da budu upotrebljeni u slučaju da dođe do napada.
Ova operativna grupa ima 2.000 do 3.000 članova u svom punom kapacitetu, a trenutno je pod francuskim rukovodstvom i sastoji se od stručnjaka i opreme iz Bugarske, Španije, Mađarske, Poljske, Rumunije, Slovenije i Češke. Njeni pripadnici su obučeni da otkrivaju nuklearne, biološke i hemijske napade merenjem nivoa radijacije i hemijskih izotopa na zemlji i u vazduhu, kao i da pomognu u dekontaminaciji i kontroli štete.
Ove snage su stvorene 2003. godine i nikada ranije nisu korišćene. Čak i ako nema osnova da se smatra da će Rusija da upotrebi ova oružja, njihovo aktiviranje ima za cilj da pošalje Rusiji „snažan signal odvraćanja“. A opet, to sve liči na opasne nuklearne igre, koje više prizivaju nesreću nego što štite od nje.
Naslovna fotografija: Pool photo by Francisco Seco/AFP via Getty Images
Izvor oko.rts.rs