Nakon nedeljnih izbora za Evropski parlament jedna stvar je sigurna – neće svi slaviti. Dok je desnica dobila u snazi, zeleni i liberali su imali tešku noć.
Francuski predsednik Emanuel Makron pretrpeo je takav poraz da je odmah raspustio nacionalni parlament i raspisao vanredne izbore. Socijaldemokrate Olafa Šolca pretrpele su svoj najgori rezultat na nacionalnom glasanju za više od jednog veka i nemački kancelar je suočen sa pozivima iz desnog centra da postupi kao Makron i raspiše prevremene izbore.
Iako nijedan drugi nacionalni lider nije reagovao nakon izbora tako dramatično kao Makron, negativni rezultati za vladajuće stranke u zemljama poput Francuske i Nemačke tumače se kao udarci za njihove vođe, piše “Politiko”.
Dramatični rezultati
Desničarski Nacionalni skup (RN) Marin Le Pen osvojio je 32 odsto glasova – više nego duplo u odnosu na Makronovu Renesansu i njenih 15,4%, što govori da je ona potencijalni favorit na sledećim predsedničkim izborima u Francuskoj.
“Telegraf” piše da je Le Pen već pozvala italijansku premijerku Đorđu Meloni – drugu veliku pobednicu izbora – da oforme nacionalističku koaliciju i zadobiju više uticaja u Briselu.
– Krajnja desnica u Francuskoj danas predstavlja 40 odsto glasova u zemlji. Širom Evrope svedoci smo talasa koji duboko potresa naše demokratije – rekao je poslanik francuskih socijalista u EP-u Rafael Gluksman.
Drama se odigrava i u Nemačkoj, gde je Šolcov SPD pao na treće mesto, iza CDU/CSU (30%) i desničarske AfD (16,2%), prema projekcijama ARD. Druge dve partije u Šolcovoj vladajućoj alijansi, Zeleni i Slobodne demokrate, takođe su loše prošle – sa 12 i 4,9% .
Desničarske stranke ostvarile su velike dobitke. Iako su mejnstrim partije zadržale kontrolu nad EP, koji broji 705 poslanika, 27-člani blok je vidno skrenuo udesno. Prve procene izbornih rezultata sugerišu da su Zeleni i liberalna partija Obnovimo Evropu izgubili oko 20 poslaničkih mesta, što potencijalno ugrožava proevropsku većinu potrebnu za podršku najvišim zvaničnicima i zakonima EU, piše “Juronjuz”. Zeleni će, prema prvim projekcijama, uzeti samo 53 mesta, u poređenju sa 72 iz marta.
Obnovimo Evropu, koju predvodi Makron, spala je sa 102 na 83 mesta, sugerišu brojke, što ga je i navelo na drastične poteze.
Šolcova SPD je izgubila dva i sada ima 14 mesta u EP (CDU/CSU ima 29, a AfD 15).
Makronov poraz
Makron je „samoimenovani kralj Evrope“ ali se njegova koalicija, Renesansa, našla na „debljem kraju batine“, piše britanski “Telegraf”.
Deluje da su se domaći problem – poput spornih penzionih reformi koje su dovele do protesta širom Francuske – odrazili na rezultate njegove partije.
Makronu je zadat težak udarac nakon što je njegova partija zauzela drugo mesto, jedva ispred socijalista za koje je smatrao da ih je poslao, kako piše “Politiko” na “političko groblje”.
Valeri Hejer, evroposlanica koja predvodi Makronovu centrističku listu, “odšepaće nazad u Brisel” nakon što su je zasenili njeni muški muški saveznici, a posebno premijer Gabrijel Atal, navodi portal, dodajući da joj je – kako tvrde visoki zvaničnici njene partije Obnovimo Evropu – Atal čak zabranio da uđe u voz od Pariza do Brisela u nedelju uveče.
Makron je priznao veličinu poraza.
– Čuo sam vašu poruku, vaše zabrinutosti i neću ih ostaviti bez odgovora… Francuskoj je potrebna jasna većina da deluje u miru i harmoniji – rekao je Makron, dodajući da raspisivanje vanrednih izbora pokazuje njegovu posvećenost demokratskim idealima.
Ali, ovakav potez mogao bi da mu se obije o glavu. Kako je naveo dopisnik “Telegrafa” iz Pariza, Makronovo raspuštanje parlamenta je “najveće kockanje u njegovoj kratkoj ali meteorskoj političkoj karijeri”. Isto se obilo o glavu Žaku Širaku 1997, a ovog puta je rizik da će Nacionalni skup Le Penove izbiti na čelo države, navodi list.
Makron će ostati na vlasti do 2027, ali će snažni učinak Le Penove oslabiti njegovu vlast. To bi takođe moglo podstaći velike prebege iz njegovog centrističkog tabora, kako se borba za nasledstvo zahuktava. Žordan Bardela, vodeći kandidat Nacionalnog skupa, ranije je pozvao na nove parlamentarne izboru u Francuskoj.
– Makron je večeras oslabljeni predsednik… On ne može da ostane gluv na poruku koju su Francuzi poslali večeras – rekao je Bardela u pobedničkom govoru.
– Spremni smo da preuzmemo vlast ako nam Francuzi daju svoje poverenje na predstojećim nacionalnim izborima – rekla je Le Pen pozdravljajući Makronovu odluku.
Le Pen i Bardela su nastojali da izbore u EU predstave kao referendum o Makronovom mandatu, zalazeći u probleme migracije, kriminala i inflacije. Dok vladini zvaničnici tvrde da su izbori u EU loš predskazivač presedničkog glasanja, simbolizam koji gubitak povlači mogao bi da ima stvarne posledice. Gluksman je rekao da je Makron popustio pred Bardelom.
– Ovo je veoma opasna igra sa demokratijom i institucijama. Zapanjen sam – rekao je on.
Erik Sjoti, šef francuskih konzervativnih Republikanaca, isključio je formiranje koalicije sa Makronovom vladom. On je u nedelju rekao da “nikada” neće sklopiti politički savez sa Makronovom vladajućom strankom.
Makron je rekao da će se prva runda parlamentarnih izbora u zemlji održati 30. juna, a druga 7 jula.
Šolcov poraz
Nakon najgoreg rezultata njegove stranke na nacionalnom glasanju za više od jednog veka Šolc se, poput Makrona, i sam našao suočen sa pozivima iz desnog centra da raspiše prevremene izbore.
Kako piše “Politiko”, veliki gubici vladajuće koalicije verovatno će obnoviti pitanja oko stabilnosti vlade. Alijansa, koja uključuje Socijaldemokrate, Zelene i Slobodne demokrate, mučila se da odgovori na niz akutnih problema u zemlji, od stagnirajuće ekonomije do duboke disfunkcije njenog sistema azila. Iako redovnih izbora neće biti do jeseni 2025, uporni sukobi unutar alijanse oko svega – od rata u Ukrajini do budžeta – podstakli su spekulacije da bi vlada mogla da se sruši mnogo pre toga.
Manje od 14 odsto glasova koliko su dobile Šolcove Socijaldemokrate je neverovatan pad za partiju koja je dugo bila stub nemačkog političkog pejsaža, i posebno poniženje za Šolca koji je – uprkos lošoj podršci – insistirao na tome da on treba da bude lice kampanje uz vodeću kandidatkinju partije za trku na izborima u EU Katarinu Barli.
– Prilično je jasno da nismo dobili nikakav vetar u leđa iz Berlina – rekla je Barli i nazvala rezultate “gorkima”.
Ipak, pravo pitanje je da li će Šolcova vlada da opstane. Nemačke koalicije retko se raspadaju pre kraja mandata, ali ova je netipična jer uključuje tri partije umesto uobičajene dve, što je čini nestabilnijom. Štaviše, s obzirom na pad koalicije u procenama birača – nedeljni rezultat sugeriše da svega oko 30 odsto njih i dalje podržava alijansu – neki smatraju da je vlada već izgubila legitimitet.
(Blic) FOTO: CLEMENS BILAN / EPA;