Evropska komisija je od BiH zatražila da se prestane s praksom stranačkog zapošljavanja u državnoj službi, a zabrinuti su i zbog nepostojanja pouzdanih statističkih podataka o kvalitetu, stručnoj spremi i kriterijumima kako se postavljaju javni službenici.
U svim zemljama zapadnog Balkana prisutan je problem stranačke kontrole nad javnim institucijama i preduzećima u većinskom državnom vlasništvu, koji se često koriste kao način dobijanja glasova kroz kontrolu zapošljavanja i otpuštanja, često nekvalitetnog ili nedovoljno kvalifikovanog kadra.
Darko Kasap, koordinator za reformu javne uprave, potvrdio je “Nezavisnim” da Evropska komisija traži da se zaustave prakse koje onemogućavaju zapošljavanje zasnovano na zaslugama i dobro funkcionisanje državne službe.
Kaže da se to posebno odnosi na redovno otvaranje upražnjenih radnih mjesta.
Osim toga, kako nam je potvrdio, Evropska komisija takođe traži organizovanje zapošljavanja na osnovu otvorenih konkursa za više rukovodstvo nakon isteka mandata.
Kasap takođe navodi da je poseban problem postojanje velikog broja vršilaca dužnosti, posebno u Republici Srpskoj.
Naime, poznato je da ovakva postavljenja često traju duže od zakonski predviđenog roka do kada poziciju treba da popuni stalni kadar, čime se javni službenici stavljaju pod dodatni pritisak, jer nikad ne znaju kada mogu biti smijenjeni bez obrazloženja. Kasap nam je rekao da Evropska komisija traži od Republike Srpske i Brčko distrikta uspostavljanje mehanizama za prikupljanje podataka o žalbama protiv zapošljavanja ili otpuštanja.
“Biće potrebno osigurati pravilnu primjenu državnog Zakona o slobodi pristupa informacijama i blagovremeno usvajanje podzakonskih akata te uspostaviti centralni portal otvorenih podataka i provesti proaktivno objavljivanje informacija. Takođe je potrebno izmijeniti propise na državnom nivou u pogledu uspostavljanja nezavisnog i specijalizovanog mehanizma nadzora, uključujući žalbene postupke za pitanja slobode pristupa informacijama”, kaže Kasap.
Evropska komisija, kako navodi, preporučuje da se izrade propisi o slobodnom pristupu informacijama na entitetskom i nivou Brčko distrikta, usklađeni u cijeloj zemlji sa relevantnim evropskim standardima i pravnom stečevinom EU, koristeći novi SIGMA-in model zakona o slobodnom pristupu informacijama.
“Potrebno je unaprijediti upravu prilagođenu korisnicima, usvajanjem kataloga e-usluga pojednostavljenjem administrativnih postupaka usvajanjem i primjenom jedinstvene metodologije na državnom i entitetskom nivou za smanjenje administrativnog opterećenja i usvajanjem zakona o e-potpisu, sve to do kraja ove godine”, kaže nam on.
Prije nekoliko dana održan je sedmi sastanak specijalne grupe za reformu javne uprave između BiH i EU, a Kasap kaže da se od BiH očekuje da intenzivira rad na ažuriranju Akcionog plana za sprovođenje Strateškog okvira za reformu javne uprave za period 2023-2027, za koji je rok juli ove godine.
Kasap upozorava da je sprovođenje trenutno važećeg Akcionog plana u zaostatku, a da su institucije uspjele ispuniti tek nešto više od 15 odsto aktivnosti.
“Razlog ovom malom napretku je većim dijelom posljedica nedostatka novca za provođenje aktivnosti. Imamo više od deset miliona maraka u Fondu, ali taj novac se ne može koristiti ukoliko se ne donesu odgovarajuće odluke o deblokadi Fonda”, objašnjava on.
Dodaje da EU traži da Savjet ministara BiH i vlasti na nivou entiteta i distrikta finansiranja iz budžeta povećaju na najmanje deset odsto kako bi se smanjila zavisnost od donatora za finansiranje reformi.
Kada je riječ o registru državne službe, traži se ne samo objavljivanje broja zaposlenih, nego i jasnije definisanje institucionalnih odgovornosti.
“Usvajanjem zadnjeg Zakona o izmjenama i dopunama Zakona o državnoj službi u institucijama BiH propisano je uspostavljanje registra zaposlenih najkasnije u roku od dvije godine od dana stupanja na snagu ovog zakona”, kaže Kasap.
Dodao je i da EU traži da BiH uskladi 11 zakona o državnoj službi i standarde ljudskih potencijala.