Premijer Crne Gore Milojko Spajić dao je intervju Berliner Morgenpostu (BM) u kojem je optužio Rusiju da sije haosa u regionu i da mu je žao ruskog naroda.
Potvrdio je da Crna Gora neće mijanjati stav prema NATO-u i priznanju samoproglašene nezavisnosti lažen države Kosovo.
Berliner Morgenpost (BM): Gospodine Premijeru, šta najčešće čujete kada kod kuće u Crnoj Gori govorite o EU?
M.Spajić: EU ima veoma dobar imidž u mojoj zemlji. Više od 80% ljudi je za ulazak Crne Gore u EU, to je quasi konsenzus. Ljudi su spremni za par teških reformi. Poslednjih šest meseci to dokazuju – napravili smo ogroman korak napred. A iz EU čujemo: za ovo kratko vreme postigli ste više nego što su drugi postigli za šest godina. Samo zbog ogromne podrške Crnogoraca tako brzo napredujemo.
BM: Dugo je trajalo dok Crna Gora nije videla konkretne korake u procesu pristupanja EU…
M.Spajić: Da, svakako postoji blagi zamor kada ljudi gledaju na evropsku stvarnost. Zato se moja partija zove „Evropa sada“. Mi sada želimo evropske standarde – ne samo u pogledu plata, već i u pogledu vladavine prava i načina života. Ljudi su umorni od čekanja.
BM: I kada će Crna Gora onda ući u EU?
M. Spajić: Nadamo se da ćemo biti potpuno spremni 2026. Uz birokratske zahteve na nivou EU smatramo 2028 kao realnu za učlanjenje. Ljudi su umorni od čekanja na evropske standarde života.
BM: Šta Crna Gora još mora da uradi da bi to postigla ?
M. Spajić: Mi smo bukvalno bili čuveni zbog problema sa vladavinom prava. Kao što znate, ceo Balkan je imao taj imidž. Ali nedavna poboljšanja je čak pohvalio i komesar za pravosuđe EU. Zato on ubuduće želi da Crnu Goru podvrgne čekiranju vladavine prava kroz koje redovno prolaze zemlje članice EU. Što samo sa zadovoljstvom prihvatili jer se ne plašimo transparentnosti.
Druga stvar za nas je, naravno, brza integracija u EU – zasnovanoj na vladavini prava. Gradilište broj tri je privredni rast, koji zavisi i od funkcionisanja pravne države. Nadamo se da će nam EU dati pozitivne povratne informacije u junu, kada bude proveravala da li smo postigli postavljene privremene ciljeve. Naše građanke i građani moraju da osećaju da je država fair prema njima, da ih država pravedno tretira i da privreda cveta. Uz zvanično priznanje ostvarenja naših privremenih ciljeva od strane EU, investitori bi takođe imali više hrabrosti da ulažu velike sume u našu zemlju.
BM: Da li vam je potrebna veća podrška da biste postigli ove ciljeve?
M.Spajić: Apsolutno. Njemačka nam može pomoći da jasno stavimo do znanja ostalim članicama EU da je Crna Gora dobar kandidat za članstvo. Ali nemačka savezna vlada nas može podržati i u tehničkim pitanjima: zamolili smo nemačku Saveznu Policiju i nemački Savezni MUP da nam pomognu u obuci policije. Ovo je važno za nas jer od toga puno zavisi. Policijske strukture moraju poštovati pravo i zakon, nema mesta za korupciju.
BM: Pristupni pregovori sa Crnom Gorom počeli su 2013, a od tada je moglo da se desi mnogo više. Da li ste veoma razočarani što je Ukrajina na ultra-brzom putu ka pridruživanju EU dok je Crna Gora morala da čeka tako dugo?
M.Spajić: Često me to pitaju. Ukrajinu, Moldaviju i Gruziju vidimo kao naše najistočnije susede na Zapadnom Balkanu. Njihov uspeh je i uspeh svih liberalnih društava u Evropi. Svaka zemlja koja sprovodi neophodne reforme trebalo bi da bude konsekvetno u mogućnosti da se pridruži EU.
BM: Ove zemlje ne blokiraju Crnu Goru?
M. Spajić: Ne, one napreduju veoma brzo i postale su zemlje-kandidati za kratko vreme. Ali to je dobro! To daje potpuno novu energiju procesu proširenja EU – samo se setite svih onih skeptika koji su mislili da EU treba da prestane da se širi. Sada misle drugačije: da, pustite nove zemlje da uđu, ali se pobrinite da ispune uslove. Crna Gora to sa zadovoljstvom radi – na kraju krajeva, od toga najviše koristi imaju naši građani.
BM: Šta za Vas znači EU?
M. Spajić: Uniju vidimo na poseban način: pre svega, tu su vrednosti, kao što je spoljna politika. Više od deset godina smo na istoj liniji sa spoljnom politikom EU. Niko u EU ne mora da se plaši našeg veta! Druga tačka je – još jednom – vladavina prava, veoma važna vrednost. I konačno, to je unutrašnje tržište EU: za Crnu Goru je ključno da mu ima pristup.
BM: Koje Vi koristi očekujete?
M. Spajić: Mi smo mala država od 600.000 stanovnika – investitori nas ponekad pitaju: pola miliona ili pola milijarde? Za razliku od nekih drugih zemalja, mi finansiranje i investicije od strane EU ne smatramo najvažnijim. Do trenutka kada se stvarno pridružimo, mogli smo čak i dostići prosek EU plata. Mogli bismo čak da postanemo neto davalac pomoći EU umesto neto primalac!
BM: Korupcija je dugo bila jedna od najvećih prepreka. Da li ste napravili značajan napredak u toj borbi ?
M. Spajić: Da. Imenovali smo Sudski savet koji je bio upražnjen devet godina. Zbog toga skoro deceniju nije imao ko da gura pravosuđe u zemlji da radi svoj posao kako treba! Imenovali smo i VDT, sa 75% podrške parlamenta. Dva bivša direktora policije već su uhapšena, nekoliko zamenika direktora policije i bivši specijalni tužilac. U decembru smo doneli strog zakon o suzbijanju pranja novca. Ne možete više da platite ništa zaista vredno gotovinom. Prije samo deset godina, crnogorski mafijaški bosovi prodavali su drogu u Njemačkoj, dolazili kući sa gotovinom i kupovali kuće i stanove. To se više ne dešava. Ako to nisu rezultati, ne znam šta su onda.
BM: Ipak, duhovi prošlosti i dalje proganjaju, posebno s obzirom na vaš odnos sa Srbijom…
M. Spajić: To je tačno – imamo dramatičnu polarizaciju društva već 25 godina. Dopustite, u našoj zemlji ima Crnogoraca, Srba, Hrvata, Bošnjaka i Albanaca. Rusija je često intervenisala i pokušavala da se meša u naše etničke grupe. Da bi se onda pričalo o „ugroženim etničkim grupama“ – ko god one bile. Obrazac je kristalno jasan: Rusija je zainteresovana samo za izazivanje haosa.
BM: Kako se Vi nosite sa tim?
M. Spajić: Kada je moja vlada oktobru stupila na dužnost, okupili smo sve etničke i verske grupe za istim stolom. Oni su izneli svoje ideje o popisu i zaštiti svojih prava – a mi smo sve to sproveli. Sada niko nema razloga da se žali na popis ili tvrdi da je ugrožen. Sve etničke grupe su zastupljene u parlamentu i vladi. Od kad je popis stanovništva završen u decembru, nikoga više ne zanimaju etnička pitanja. Ovo jedinstvo je osnova koja nam omogućava da napravimo ove masivne reforme. Naša raznolikost je naš bonus, a ne teret – to je prilično retko na Balkanu.
BM: Da li bi Srbija ipak mogla da spreči ulazak Crne Gore u EU?
M. Spajić: Mi volimo Srbiju. To je naša susedna država i važan trgovinski partner. Oko 40% turista su etnički Srbi. Veoma nam je važno da održavamo dobre odnose sa Srbijom. Ipak, nećemo odustati od naših strateških ciljeva, našeg evropskog puta, članstva u NATO i priznanja Kosova. Pomoći ćemo da se Srbija i druge zemlje Zapadnog Balkana približe Evropi.
BM: Znate, ovo sve nama zvuči kao da je Crna Gora bila u dubokom snu dok Vi niste postali premijer…
M. Spajić: Vidite, ja stvarno verujem u ovu zemlju. Zato sam dao otkaz na unosnom poslu u Singapuru, gde sam svaki dan gledao u luku. Osećam da ovde zaista možemo nešto da postignemo i da promenimo ceo region. Etničkom raznolikošću koju imaju sve postjugoslovenske države, možemo svima biti primer, ako uspemo. Sve je to mnogo veće od naše male Crne Gore.
BM: Čega se plašite kada razmišljate o narednih nekoliko godina sa Vladimirom Putinom?
M. Spajić: Nisam siguran kakva je strategija Rusa niti koje će korake preduzeti dalje. Ipak, mislim da je Evropa u stanju da se nosi sa tim bolje nego ikada ranije. Iskreno, žao nam je naroda Rusije. Crna Gora im nije neprijateljski raspoložena – u našoj zemlji živi oko 10.000 Rusa, većina njih je pobegla od režima.
BM: Kritičari kažu da je neaktivnost EU poslednjih godina omogućila da se uticaj Rusije i Kine u velikoj meri proširi na Balkanu. Da li se slažete?
M. Spajić: Nažalost da. Međutim, i u Briselu se mnogo toga promenilo. Evropska Banka za Obnovu i Razvoj sada delimično finansira drugi deo velikog autoputa, dok je prvi omogućila Kina pre deceniju. EU plan rasta je odlična prilika, iako neki smatraju da je premalo, prekasno u smislu poreskih implikacija. Ali plan je više od toga. Reč je o reformama koje guramo da bi se pridružili unutrašnjem tržištu EU. Plan rasta može da nas odvede tamo.
BM: Pomenuli ste autoput uz učešće Kine. Da li je to bila greška?
M. Spajić: Ja taj ugovor nikad potpisao ne bih. Ali u to vreme vlada je argumentovala da moramo da proširimo infrastrukturu i pronađemo partnere da to uradimo. Ne radi se uopšte o tome da su oni uzeli novac, već kako su pregovarali sa Kinezima. Velika greška naše vlade bila je što su se odrekli naše obale i nekih strateški važnih luka kao garancija za kineske investicije. Nismo smeli prihvatiti ove uslove.
BM: I turisti vole crnogorsku obalu. Iz ovog sektora dolazi 21% bruto domaćeg proizvoda. Koja su Vam omiljena mesta na obali?
M. Spajić: Niko ko dolazi u Crnu Goru ne treba da propusti Boku Kotorsku. Izgleda poput norveškog fjorda, ali sa mediteranskim flerom. Imamo i najdublji kanjon u Evropi a i prašumu. Iskreno, zaista imamo mnogo toga da ponudimo.
Autorke: Madeleine Janssen i Gudrun Büscher
Prevod: Mirko Vuletić