„Bilo bi zanimljivo analizirati u prethodnih 10 godina, otkad traje ovo ludilo od zaduživanja, i ispitati koliko je Republika Srpska dala na kamate po zaduženjima, i dugoročno i kratkoročno“, kaže Govedarica.
Ono o čemu je javnost brujala, ispostavilo se tačnim. Republika Srpska prodaje državne obveznice i trezorske zapise ubrzanim tempom, kako bi skupila novac za ratu od skoro 330 miliona maraka koju, prema zaduženju na Bečkoj berzi 2018. godine, mora da vrati 28. juna.
Nakon samo nekoliko dana od informacije da Srpska prodaje obveznice u iznosu od 210 miliona maraka, stiglo je obavještenje o dva nova zaduženja, od 30 i 45 miliona maraka.
„To je novac koji ćemo iskoristiti za otplatu o emisiji obveznica na Bečkoj berzi za 28. juni ove godine. To je dio sredstava koji treba da se plati, vi znate da tog dana treba da se plati 330 miliona, i ovo emitovanje od 210 miliona je prikupljanje sredstava za tu isplatu“, rekao je Radovan Višković, predsjednik Vlade RS.
Frapantno je da da su sva ova tri zaduženja, koja će biti realizovana u narednim danima, po kamatnoj od 6,1 odsto, što znači da će desetine miliona maraka biti uzete iz džepova građana.
Na pitanja zašto se plaća tolika kamata, predsjednik Vlade priznaje da se našao u nebranom grožđu, te da je bio primoran da nađe rješenje za naslijeđene dugove, uz očigledno neplaniranu opasku na račun svog prethodnika.
S obzirom da je njegov prethodnik bila Željka Cvijanović, zbog Viškovićeve izjave novinarima moglo bi doći do nepovoljnih vjetrova unutar SNSD–a.
„Prvi put idemo u otplatu, ovih 210 miliona, u četiri godine idemo po 10 odsto plus kamata, a petu godinu 60 odsto plus kamata. Mi ne želimo da stvorimo obavezu nekoj sljedećoj Vladi koja će imati obavezu da vrati 210 miliona za jedan dan, kao što mi sada imamo iz 2018. godine od 180 evra“, poručio je Višković.
Stiglo je dodatno priznanje i da Vlada Federacije BiH pametnije posluje, jer se prije 20-ak dana, takođe, putem obveznica zadužila po kamati od tek 3,8 odsto. Predsjednik Vlade Srpske je rekao da je Federacija bila pametnija i da nije dozvolila da sve banke budu privatizovane kao što je to slučaj u Srpskoj. Iz opozicije poručuju da ova vlast vodi Srpsku u provaliju.
„Bio sam narodni poslanik kada su kamate bile između dva i tri posto. I tada su bile veće nego u Federaciji BiH. Bilo bi zanimljivo analizirati u prethodnih 10 godina, otkad traje ovo ludilo od zaduživanja, i ispitati koliko je Republika Srpska dala na kamate po zaduženjima, i dugoročno i kratkoročno“, kaže Vukota Govedarica, šef Kluba poslanika SDS-a u NSRS.
„Pa strašno je sa kolikom nonšalantnosti oni podižu ovakve kredite. I ne vide nikakav problem ni u kamatnoj stopi, ni u tome ko će vratiti kredite“, kaže Zagorka Grahovac, poslanik Liste za pravdu i red u NSRS.
Postavlja se pitanje ko će vraćati tolike dugove, jer je postalo jasno da budžet ne može da preživi nijedan mjesec bez novog zaduženja.
„Ono što je sigurno, a to je da je bilo mogućnosti da se sačuva novac i uštedi. Bilo od mađarskog kredita, bilo od povećanog priliva PDV – a u prošloj godini. Bosna i Hercegovina je u prošloj godini dobila milijardu i po više novca zbog inflacije nego što je bilo planirano, od toga Rwepublika Srpska skoro 600 miliona, a zašto to nije sačuvano, to znaju min finansija i premijer “, kaže ekonomista Zoran Pavlović.
Republiku Srpsku u ovoj godini čeka otplata rata kredita u ukupnom iznosu od blizu jednu milijardu i 200 miliona maraka, što čini petinu ukupnog budžeta Srpske. Iako svi zvaničnici tvrde da je neupitna likvidnost institucija RS, nosioci vlasti više ni ne osporavaju ono što ekonomisti tvrde godinama – bez novih zaduženja ne bi bila moguća isplata postojećih kredita.
(BN) Foto: Vlada RS