Javno preduzeće „Šume Republike Srpske“ završiće 2024. godinu u gubitku između 10 i 13 miliona KM.
Ovu informaciju saopštio je Savo Minić, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske, govoreći o stanju u ovom preduzeću.
„Kad sam se kao ministar upoznavao sa određenim podacima o Šumama, realno sam očekivao da bi Šume RS u najgoroj varijanti trebale biti najmanje u plusu 10 ili 20 miliona KM. A u 2024. će biti najmanje između deset i 13 miliona KM“, rekao je Minić, te dodao da bi Šume RS sa ovim brojem radnika, te uz korekciju cijena mogle da daju dividendu od pet do osam miliona KM, dok bi sa smanjenjem broja zaposlenih i 10 do 15 miliona KM.
„Faktički šume imamo džaba, a u minusu smo“, poručio je Minić.
Istakao je da je samo u prethodna tri mjeseca uočeno mnogo nepravilnosti u radu, a da je u zadnje tri godine izvršeno 30 odsto manje sječe što je preko 600.000 kubika.
Naveo je da treba između šest i osam mjeseci da Šume dođu u optimalan proces rada.
„Veliki je problem to što je povećana najniža cijena rada i troškovi izvođenja radova, a cijena drvno-šumskih sortimenata ostala ista. U tim uslovima nemoguće je poslovati, zbog čega je upućena inicijativa upravi Šuma da usklade cijene sa okruženjem. 183 zapisnika su predata policiji i na sve to policija radi. Obaveza svakog direktora će biti ispitana. Skoro svaka anonimna prijava koja mi je došla bila je tačna. Sinoć smo smijenili direktora ŠG ‘Oštelj’ Drinić. Spremam sam na svaku vrstu odgovornosti“, poručio je Minić.
Blaško Kaurin, v. d. direktora JP „Šume Republike Srpske“ rekao je da će se na kraju februara znati stvarni finansijski izveštaj za 2024. godinu u 32 radne jedinice.
Komentarišiću to što dio radnika u pojedinim šumskim gazdinstvima nema zdravstveno osiguranje, kao ni uplaćene poreze i doprinose, obećao je da će u petak, te najkasnije u ponedjeljak 20. januara, priča oko osiguranja biti završena.
„Ali o tome bi trebalo konkretno pitati šumsko gazdinstvo tamo gdje je problem. Tako je i kada su u pitanju plate radnika. Obaveza za uplatu sredstava je na šumskim gazdinstvima „, rekao je Kaurin.
Ipak nije mogao da kaže koliki je ukupan dug za plate radnika u Šumama RS.
„Pojedina preduzeća imaju napravljen finansijski plan ali ga ne ispune, a isplaćuju sve plate, naravno da će biti u minusu. Neko je odgovoran jer je dao saglasnost za finansijske i radne izvještaje, pa se nisu ispunili“, naveo je Kaurin.
Kazao je da ne zna koliko se duguje prema dobavljačima u ovom trenutku, te da je kritično stanje u ŠG „Vučevica“ Čajniče i „Vrbanja“ Kotor Varoš.
Upravo su radnici „Vrbanje“ zbog neisplaćenih plata i lošeg stanja u petak održali jednočasovni štrajk upozorenja, tražeći da im se isplati više zakašnjelih plata, imenuje novi direktor ŠG, te vrate na posao radnici koji su bili u proizvodnji.
Kaurin je na ovo kazao:
„Vrbanja već nekoliko godina nema ispunjen plan. Tačno je da tamo nema direktora, ali postoji tehnički direktor koji radi taj posao. Tačno je da dio radnika iz proizvodnje više nije na poslu, ali to je zato jer preduzeće ne radi u punom kapacitetu. Ponoviću da je dio radnika u Šumama RS od januara poslat na plaćeno odsustvo, gdje im pripada 70 odsto plate jer ta šumska gazdinstva u decembru i januaru nisu imala mogućnost da rade u punom kapacitetu, pa su ti ljudi bili na kolektivnom odmoru i vratiće se na svoja radna mjesta kad bude trebalo da gazdinstvo radi 100 odsto“, poručio je Kaurin.
Na pitanje da li razmišlja o ostavci, poručuje da je spreman da za sve odgovara ako je radio nešto što nije bilo dobro.
„Cilj mi je da svi zajedno opstanemo, da radimo na 120 odsto, da svi imaju plate i da svi zadrže posao. Sa ovog mjesta poručujem da smo od svih direktora tražili da unazad pet godina dostave sve izvještaje i doznake sa bolovanja. Ako je neko išao tako često, on ne može da radi, jasno je da nije sposoban. Svim radnicima šumskih gazdinstava poručujem da moraju da rade i zarade platu, a za svoju platu treba da pitaju svoje rukovodioce u gazdinstvu“, dodao je Kaurin.
Radenko Laketić, šef ekspertskog tima za stanje u Šumama Srpske, poručio je da je za deset mjeseci 2024. izvršenje fizičkog obima posla bilo 74 odsto, dok je u novembru i decembru bilo 101 odsto.
„Kad se sve sabere to je 84 odsto, ali je to nedovoljno za pozitivan rezultat javnog preduzeća na kraju prošle godine“, rekao je Laketić.
On je rekao da kod izvođenja radova postoje veliki problemi, ali da su krivi isključivo izvođači radova, a ne sjekači.