Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra obeležavaju praznik rođenja Presvete Bogorodice koji je u narodu poznat kao Mala Gospojina.
Ubraja se u 36 velika praznika u crkvenom kalendaru obeleženih crvenim slovom.
Žene na ovaj dan ne bi trebalo da spremaju kuću, peru veš i obavljaju druge slične poslove. Narodno verovanje kaže da na Malu Gospojinu ništa ne treba raditi od poslova koji se rade rukama. Na Malu Gospojinu navodno nije dobro ni započinjati nikakve nove poslove već to treba odložiti za neki od narednih dana.
U narodu se ovaj praznik svečari i uz živopisne običaje i to posebno one posvećene rađanju. Neke porodice više dana provode u prazničnom raspoloženju i u svečanom ruhu iako ne slave i ne idu na slavu, posebno u krajevima gde se održavaju malogospojinski vašari.
Veruje se da kada je o prazniku vedro da će nam se sunce smešiti i tokom jeseni, ali i zime.
Dar od Boga starima Joakimu i Ani nije bila samo ćerka u poznim godinama već i Bogomajka. Marija je rođena u Nazaretu u porodici oca iz plemena Davida i majke iz roda Aronovog. Po ocu je dakle njeno poreklo carsko, a po majci arhijerejsko.
Već u trećoj godini Marija je odvedena u jerusalimski hram, a od sedme je živela u atmosferi bogosluženja uz molitvu, ručni rad i čitanje Svetog pisma.
Sa 15 godina primila je blagu vest od arhangela Gavrila da će roditi sina božijeg, a na četrdeseti dan po rođenju Hristovog odnela ga je u hram. Trideset godina koje opisuju jevanđelja, Marija je provela u Nazaretu, a Isusa je pratila na putu do raspeća.
Posle njegovog vaznesenja, živela je još 24 godine, lečila bolesne, pomagala sirotinji i udovicama. Prema predanju, kada je položena u grob, postala je nevidljiva.
Najveći srpski srednjovekovni zadužbinar kralj Milutin posvetio je Bogorodičinim roditeljima crkvu u kompleksu studeničkog manastira. Poznatija kao Kraljeva crkva izdvaja se izuzetnom lepotom živopisa.
U ovom manastiru je i osnivač loze Nemanjića Stefan Nemanja Bogorodici posvetio crkvu koju narod naziva Majkom svih crkava u Srbiji.