Na društvenim mrežama kako zapadnim, tako i ruskim pojavio se snimak kompozicije dekonzerviranih tenkova T-62 na putu za Melitopolj, gde bi trebalo da budu uključeni u borbu.
Ovaj snimak prema nekim procenama 65 tenkova tipa T-62 sovjetske proizvodnje iz ruskih viškova, koji su povučen iz operatine upotrebe Vojske Ruske Federacije 2013. godine ukazuje kako ruska vojska zapravo i nema više modernih tenkova T-72, T-80 i T-90.
Inače, pre povlačenja Rusija je raspolagala sa 900 tenkova T-62 od kojih su neki poslednji put bili angažovani u ratu sa Gruzijom 2008. godine, a 2019. Rusija je uputila značajnu količinu ovih tenkova u Siriju, kao donaciju Sirijskoj Arapskoj Armiji, koja je od 2016. počela da prima modernizovane verzije ovih tenkova VM, koji su se odlično pokazali u borbama sa pripadnicima Islamske države i džihadističkim formacijama.
Sada poveća količina ovih tenkova stiže i u Ukrajinu.
Društvenim mrežama „zli jezici“ su preneli da je ovo krunski dokaz da je Rusija ostala bez tenkova kada umesto T-72 i T-80 (poslednjeg Sovjeta) mora da uvodi prastari T-62 sa topom kalibra 115 mm.
Da li je baš tako? Šta se zapravo krije iza ove priče?
Pa, krenimo redom, najbolje bi bilo od poslednjeg pitanja. Iza ove priče se ne krije ništa. Niti je Rusija ostala bez tenkova koja inače operativno samo u evropskom delu ima 10.000 (operativnih). koji se s vremenom smanjvao i zaustavio na nekih 6.000 do 7.000 tenkova. Pošto se sporazum o prijavi snaga odnosi na evropski deo ostalo je nagađanje koliko je povučeno tenkova iza Urala u Aziju i koliko ima operativno. Treba dodati da pre raspada SSSR-a ta brojka se kretala na oko 40.000 tenkova od kojih je u Rusiji ostalo operativno nekih 25.000-30.000.
Otkud onda u Ukrajini?
Pre svega treba dodati da se ovi tenkovi pridodaju jednicima Lunganske i Donjecke Narodne Armije kao ispomoć pešadiji u predstojećim nastupanjima. Veruje se da se pritisak na istoku pojačava, a broj tenkova kojim raspolažu snage ovih milicija pre svega zaplenjih T-64 je nedovoljna, a zbog lakše obuke, i okretnosti ovim jednicama biće pridodati i T-62M, koji su se inače u operacijama u oba Čečenska rata 1994-1996 i 1999-2003 pokazali mnogo bolje nego T-72 i T-80 koji su pravljeni viđe za juriš.
„Zli jezici“ uprkos tome nastavljaju dalje da tvrde onu postavku da Rusija nema više tenkova i da mora „krševe“ da uovi u operativnu upotrebu, pa su počeli i naslovi šta možemo očekivati BT-7 da se uvede u rat u Ukrajini?
Međutim, retko ko je od onih koji su svašta pisali, mogao da navede da uprkos svojoj starosti tenk T-62 je i danas odličan sovjetski srednji borbeni tenk, ako zastupamo NATO terminologiju. Poznavaoci tenkova i danas kažu da je to tenk koji se i danas može nosti solidno sa zapadnim tenkovima, koji su u naoružanju članica NATO, tad, ali i danas. Tenk je inače od svog prvenca T-55 duži samo za 0,43 m i zovu ga još i produžena T-55. U jednicama Varšavskog pakta postojalo je 15.000 tenkova T-62. Na tenku ništa nije bilo revulucionarno, ni kupola, ni oklop, ali jeste top kalibra 115 mm sa novim spektrom municije što je izzvalo paniku na Zapadu čiji je top L7 kalibra 105 mm bio slabiji od onog na T-62M U-5T kalibra 115 mm. Inače top je proizvod OKB -9 fabrika generala F.F. Petrova u Permu. Ova fabrika je poznata i kao čuvena „Motovilka“ Naziv ovog topa je i „Molot – Čekić“. Razvoj municije poveren je NII-Stali. Prve primerke ovih tenkova dobile su sovjetske jednice u Istočnoj Nemačkoj.
Tenk ima sličnu težinu kao i T-55 sa koga je preuzeo i PVP mitraljez DšKM kalibra 12,7 mm, šnorkel za podovodnu vožnju, nove gusenice, nove pogonske točkove, radio R-122, navigacijski sitem TNA-2 i anetenu visine 4 metra. Od 1975 u ove tenkove ugrađeni su bili laserski daljinomeri KTD-1 koji su povećali preciznost pogotka. U periodu od 1981-1985 oko 785 tenkova modernizovano je na verziju T-62M. Na tenk je bio dodat dodatni oklop od čelične ploče koji je poznat kao „potkovica“. Na glaciusu (prednjoj ploči) u unutrašnjosti je dodat dodatni oklop debljine 30mm i to po šest ploča debljine 5 mm svaka. U čečneiji tenkovi su dobili rešetkasti oklop koji je bio namenjen za odbranu pred napadima ručnih raketnih bacača RPG-7. Tenk je dobio i bacače dimnih kutija „tuša 902B“ kalibra 81 mm, s čime je njegova težina povećana na 2,2 tone. Kasnije modernizovane verzije VM dobile su i eksplozivno reaktivni oklop ERA Kontakt -1 i 5 na bokovima. Vatrena moć tenka povećanqa je ugradnjom sistema za upravljanje vatrom „Volna“, laserskim daljinomerom KTD-2, balističkim račnuarom BV-62, nišanskom spravom TŠSM-41U i stabilizacijom „meteor-1“. Inače borbena moć tenka povećana je ugradnjom protivoklopne rakete 9K116-2 „Šeksna“ koja se lansira iz cevi koja probija 1000 mm RHA čelika. Tenk je postao i baza za razvoj aktivnog sistema zaštite „drozd“ verzija T-62D.. Za vreme rusko-gruzijskog rata osim ruske vojske najveći korisnici ovih tenkova su bili abhaske milicije, južno-osetijske snage, ali u velikoj meri koristila ih je i gruzijska vojska.
Taktičko tehnički podaci
Težina 37,5 tona
Dimenzije: dužina 9,3 m, širina 3,3 m
Naoružanje: gladkocevni top U5-TS 2A20 kalibra 115 m, kadenca 4-5 granata u minuti
Kapacitet municije 40 granata (14 podkalibarnih, 20 fragmentacijskih i 6 kumulativnih)
Mitraljez; DšKM kalibra 12,7 sa 2.500 metaka, spregnuti 7,62 mm sa 2.500 metaka
Motor: V-55 580 KS
Radijus 450 km, sa dva bureta za gorivo 650 km
Radio R-113
Oklop debljina 230 mm spreda, 120 mm na bolu, 60 pozadi i 30 mm na vrhu kupole
Kurir.rs/A.Mlakar