Kad bi ovo važilo danas, drugačije bi nam bilo…
Današnja djeca, reklo bi se, izgubila su kompas.
Rijetko ih ko uči da čuvaju okolinu, poštuju starije i brinu o budućnosti svih ostalih, ne samo sebe. Nasilje je postalo normalna stvar, baš kao i bahato ponašanje učenika.
Ipak, nije oduvjek bilo tako.
Nekada je važilo pravilo da svaki đak mora položiti zakletvu pre ulaska u klupe.
Kao i cjelokupno školovanje danas, tako se i zakletve razlikuju od onih iz davnih vremena.
Ipak, zakletva iz 1914. godine svojim sadržajem i danas privlači pažnju svih.
Ono što je posebno interesantno u ovoj zakletvi jeste da se đak ne obavezuje samo da će učiti i usavršavati svoje znanje, već će se, uporedo, brinuti i o svojoj okolini, kućnom vaspitanju, pravima drugih.
Zapravo, obvezuje se da će biti čestit čovek.
Ovako ona glasi:
– Zaklinjem se da neću uništavati drveće i gaziti travu;
– Obećavam da neću pljuvati na pod u školi i u kući i na putu;
– Dajem reč da neću kvariti ograde ni nanositi kvara građevinama;
– Nikada neću bacati hartije ni ma kakvo đubre po ulici;
– Biću uvek učtiv;
– Štitiću ptice;
– Braniću tuđu svojinu onako kako bih želeo da drugi brani moju;
– Obećavam da ću biti iskren i čestit građanin.