“Savest naša nas primorava da plačemo, kada Rusi plaču, i da se radujemo, kada se Rusi raduju. Veliki je dug naš pred Rusijom. Može čovek biti dužan čoveku, može i narod – narodu. Ali dug, kojim je Rusija obavezala srpski narod 1914. godine, tako je ogroman, da njega ne mogu vratiti ni vekovi ni pokoljenja. To je dug ljubavi, koja svezanih očiju ide u smrt, spasavajući svog bližnjeg. Nema veće ljubavi, nego da ko položi dušu svoju za drugove svoje – to su reči Hrista. Ruski Car i ruski narod, nepripremljeni stupivši u rat za odbranu Srbije, nisu mogli ne znati, da idu u smrt. Ali ljubav Rusa prema braći svojoj nije odstupila pred opasnošću i nije se uplašila smrti.“ Sv.Nikolaj Srbski.
Predivne i ubedljive reči Svetog Nikolaja Srbskog, danas su zaboravili oni koji su zaslepljeni evrounijatskom propagandom, koji su opčinjeni privremenim i spoljnim sjajem zapada ispod koga se krije prokletstvo i propast, i koji nas zbog toga često pitaju: “Zašto volimo Rusiju, a ne zapad? Zašto hoćemo savez sa Rusijom, a ne sa zapadom?“. Evrounijatima i svima onima koji ne vide ko nam je prijatelj, a ko neprijatelj, poručujemo:
Hvala na poverenju! Molimo vas podelite, širite istinu!