Prava jesenja monotnija, igra bez ritma i energije, mali broj šansi i samo jedan gol. Kao po običaju u Stankovićevom mandatu, presudio je trenutak inspiracije Mirka Ivanića i njegov mat glavom u polju dobrim, ali u završnici jako jalovim i nedorečenim Zmajevima – 1:0. Crvena zvezda se vratila na podnošljiv minus u odnosu na večitog rivala, iskoristila zaostali meč desetog kola Superlige da nastavi pobednički niz na šest utakmica. Ali daleko od toga da će Dejan Stanković pamtiti ovaj meč duže od 15 minuta. Ako i toliko.
Crvena zvezda je u najgrubljem smislu reči odradila posao. Trudila se da igra pod ručnom, ali i ne dozvoli ekipi Aleksandra Linte da razmišlja o potencijalnom iznenađenju u Ljutice Bogdana. Ubrzavala je tek povremeno, posebno tokom pojedinih sekvenci drugog poluvremena, kada je Aleksandar Katai pokušao da spusti mušicu i namesti nišan za gostovanje Bragi. Nije mu išlo, kao što se ponovo nije dalo da Filipo Falko postigne pogodak. Protiv Spartaka zaustavio ga je VAR, dok je u večerašnjem duelu Italijan propustio kolosalnu priliku u 81. minutu.
Tamo gde je stala u sudaru sa Spartakom, Zvezda je nastavila protiv Voždovca. Čak je i ambijent bio sličan nedeljnom, pravi jesenji koji kao da je želeo da oslika šta će nam u dobrom delu prvog poluvremena prirediti dva tima. Bez pomoći Gelora Kange, Sanogoa, Dragovića i umornog Pavkova, trener srpskog šampiona Dejan Stanković odlučio se za iznuđenu postavu. Pogled na protokol duela sa Voždovcem jasno je pokazivao da će se Stanković držati makijevalističkog pristupa i gledati na sve načine samo da odradi ovu utakmicu i osvoji tri boda.
Da sve bude po principu copy-paste u odnosu na nedelju, pobrinula su se dešavanja u samom uvodu utakmice. Opet je Crvena zvezda povela posle prekida, samo što je umesto Rodića mrežu rivala pogodio Mirko Ivanić i stigao do kote od osam postignutih golova. Međutim, ponovo je Crvena zvezda kuburila sa energijom i nemaštinom ideja u poslednjoj trećini terena. Lopta apsolutno nije slušala Aleksandra Kataija, koji se trudi da podigne formu uoči gostovanja u Bragi. Mnogo toga se u igri Crvene zvezde – gotovo sve – vrtelo oko inspiracije Mirka Ivanića, kao i brojnih prekida. Crveno-beli su izveli čak sedam kornera, ali samo je jedan upalio. Malo je nedostajalo tinejdžeru Marku Lazetiću da stigne do prvenca, jer je za pola koraka zakasnio na centaršut Rodića.
Nekako je sve što smo gledali na stadionu Rajko Mitić izgledalo prilično monotono. Lopta je sporo išla, teško se pravio višak… Voždovac se trudio da igra fudbal, zadržali su gosti specijal Aleksandra Linte i iznosili loptu iz poslednje linije. Bilo je i naznaka visokog presinga, koji je stavljao na muke poslednju liniju Crvene zvezde. Delovali su gosti pismeno, tehnički doterano, ali do zla boga jalovo. Posebno u poslednjoj trećini terena. Mogao je Milan Borjan dobar deo prvog poluvremena sa suncobranom u rukama da brani ovaj meč. Blago ga je ugrozio samo najbolji strelac Zmajeva Vujnović, dok je Zvezdin đak Miloš Pantović slabo primio loptu u odsudnom trenutku. Voždovac je imao samo jedan udarac ka golu rivala, što dovoljno govori o nekonkretnosti Lintinog tima.
Sa druge strane Zvezdi kao da je falilo benzina, i više strasti u igri, što im se u neki ranijim mečevima obijalo o glavu. Čak je i trener Dejan Stanković u jednom trenutku seo na klupu i prilično ravnodušno pratio utakmicu.
Dobio je šansu Filipo Falko umesto El Fardu Bena, posegnuo je Dejan Stanković i za Milanom Pavkovom vrlo brzo. Ali je sve bilo ponovo isto. Dosadnjikavo i jalovo. Crvena zvezda je imala samo nekoliko dobrih situacija, ponovo posle saradnje Ivanića i Kataija. Preživeo je Voždovac zahvaljujući Prekoviću kritične momente, i strpljivo čekao svoj trenutak. Međutim, i to je bila velika muka. Zamirisalo je samo na opasnost kada je arbitar Momčilo Marković pustio prvo faul u napadu Vujnovića nad Pankovom, a potom nije signalizirao povlačenje Gobeljića u petercu.
Do kraja meča videlo smo još nekoliko udaraca Kataija, kao i veliku šansu za Filipa Falka.