Iz Memorijalnog centra Srebrenica su napomenuli da je SAD godinama podržavao zaštitu sećanja na žrtve „genocida“, ali i na osiguranju podizanja, uspostave i opstanka Memorijalnog centra.
Ističu da ta podrška predstavlja nastavak kontinuiteta politike SAD-a koju zagovara predsednik DŽozef Bajden, a koju su ranijim administracijama potvrdili predsednik Bil Klinton, ali i u svojoj poruci iz 2020. tadašnji državni sekretar Majk Pompeo.
Poručili su da „ne zaboravljaju aktivnosti predsednika Bajdena i brojnih drugih prijatelja građana i građanki Bosne i Hercegovine devedesetih“, istovremeno, izražavajući zahvalnost „na svemu što administracija predsednika Bajdena čini danas za BiH“.
„Pozdravljamo napore ambasadorke SAD u Ujedinjenim nacijama Linde Tomas-Grinfild. Zajedno radimo na tome da ova Rezolucija bude poruka mira, prilika da mladi ljude uče na lekcijama Srebrenice o važnosti zaštite ljudskih prava i ljudskih života. Pozivamo medije i javnost da se ne osvrću na izjave koje podstiču podele, tenzije i konflikt, te koje plemenitu ideju Rezolucije žele prikazati nečim što ona nije i podstiču opštu histeriju“, upućuju iz Memorijalnog centra.
Na društvenim mrežama Memorijalnog centra u poslednjih nekoliko dana je ta institucija potvrdila i izrazila zahvalnost na podršci Rezoluciji Ruandi, Nemačkoj, Novom Zelandu, Čileu, Francuskoj, Lihtenštajnu i Sloveniji.
Nacrt rezolucije kojom se 11. jul proglašava Međunarodnim danom sećanja na „genocid“ u Srebrenici biće predstavljen 17. aprila na zatvorenom sastanku u UN, kako je ranije objavio „Glas Amerike“.
O konačnoj rezoluciji, na kojoj se još radi, zemlje članice UN-a mogle bi se izjašnjavati na sednici Generalne skupštine UN-a početkom maja.
U nacrtu rezolucije, u koju je Radio Slobodna Evropa imao uvid, traži se, između ostalog, da se bez rezerve osudi svako poricanje „genocida“ u Srebrenici i potiču članice UN da sačuvaju utvrđene činjenice i kroz svoje obrazovne sisteme razviju odgovarajuće programe, kako bi se sprečio revizionizam i genocid u budućnosti.
Inicijatori rezolucije su Nemačka i Ruanda, ali kako je preneo Glas Amerike pozivajući se na nezvanične izvore, u kreiranju teksta će učestvovati i SAD, Albanija, Bosna i Hercegovina (bez saglasnosti Predsedništva BiH i zvanične državne odluke), Čile, Finska, Jordan, Novi Zeland, Turska i druge zemlje.
Bošnjački deo misije BiH pri UN samostalno, bez odluke Predsedništva BiH, radi na novoj rezoluciji o Srebrenici, koja bi trebalo da bude predstavljena na sednici Generalne skupštine UN, a beogradske „Večernje novosti“ objavile su da predlog spornog dokumenta, između ostalog, predviđa da 11. jul postane „međunarodni dan sećanja na genocid“, osudu za „negiranje genocida“ i zahteva da se kroz „obrazovni sistem na ovaj način govori o zločinu“.
Nezavisna međunarodna komisija za istraživanje stradanja svih naroda u srebreničkoj regiji od 1992. do 1995. godine zaključila je da se u Srebrenici nije dogodio ni pojedinačni zločin genocida niti genocid uopšte.
Vodeći izraelski istoričar i stručnjak za pitanja Holokausta Gideon Grajf ranije je pojasnio značenje pojma „genocid“, navodeći da se odnosi „na nameru jedne grupe da potpuno uništi drugi narod“, a Komisija od 10 svetskih eksperata zaključila je da Srbi nikada nisu imali takav plan ni u Srebrenici niti na bilo kom drugom mestu.