„Tačno je tri godine od kako sam ga zadnji put poljubio i kako je otišao iz svoje kuće. Nikad se nije vratio. Znajući sebe ja nikada neću biti miran. Ja ovde apsolutno nisam bitan. Bitna je pravda za Davida, da svi budu osuđeni na maksimalne zatvorske kazne. Ja svoju pravdu nikada neću dobiti, itekako sam svestan toga“, kaže Davor Dragičević za portal Nova.rs. Onaj, koji ne želi da bude poznat po imenu i prezimenu, već kao otac Davida Dragičevića.
David je momak koji je nestao u Banjaluci na današnji dan pre tri godine. 18. marta 2018. počela je agonija koja se zove potraga za detetom, a 24. mart označava početak, kako kaže Davor, pakla koji se zove “Život bez Davida”.
“Bio sam prisutan kad mi se dete rodilo, odgajao sam ga. Živeli smo zajedno, to je moje dete. Oduzeli su mi nešto što je apsolutno smisao mog života. Sve ono što mi je bio razlog da živim u jednom danu su mi oduzeli na najmonstruozniji način. A ničim, apsolutno ničim to nisam zaslužio. Na njegovoj prvoj sahrani sam se zakleo da će svi koji su učestvovali biti privedeni pravdi. Obećanje koje sam dao svom detetu na njegovom grobu je sveto. Ja sam i na sudu rekao da će zadnja biti moja. Ako ne bude pravde za Davida pravno, biće na drugi način. Oprosta i zaborava nema. Bog neka im oprašta, a za mene je moje dete moj Bog. Tako će biti dok sam živ”.
David je pronađen na ušću reke Crkvene u Vrbas kod tvrđave Kaštel. Policijski izveštaji tvrdili su, i ostaju pri tome, da je smrt nastala utapanjem, bez elemenata krivičnog dela. Obdukcija je obavljena šturo i bez mnogo razmišljanja, a njegova smrt je proglašena utapanjem. Davor kaže da su mu poznati motivi za svirepo ubistvo njegovog sina, ali neće o njima govoriti u javnosti dok ne bude pozvan da svoju istinu kaže na sudu.
“Moj sin je nosio transparente i tražio pravdu za svog prijatelja Jovana Arbutinu. To je samo mali deo motiva koji može biti u pitanju. Svako ko se probudi protiv režima u Republici Srpskoj je označen kao neprijatelj i stavljena mu je meta na čelo. Kao meni, mojoj porodici i svim ljudima koji su nas podržali”, ističe Davor.
Nakon tvrdnji koje je izneo i činjenice da nije želeo da odustane od protesta na Trgu Krajine, Davor smatra da mu je bezbednost u Republici Srpskoj ugrožena.
Napustio je Banjaluku i otišao u Austriju, gde je zatražio i azil. Još uvek ga nije dobio, ali ima policijsku zaštitu i kaže da se oseća bezbedno.
Banjaluka, kako kaže, više se ne može zvati njegovom, a vratiće se samo kada ubice njegovog sina budu u zatvoru. Godinu dana nakon Davidove sahrane, njegovo telo je ekshumirano i preneto u Austriju.
“Ja sam živeo u Banjaluci 50 godina, moje dete je rođeno tu i živelo do kraja života. On je građanin tog grada. Pomešana su mi osećanja, ali ne mogu je više nazivati svojim gradom. Ne mogu ni više kuću koja je moja, smatrati svojom. Tu je i Davidova soba i to je previše bolno. Ovo što se dogodilo mojoj porodici ne zaslužuje niko. Sutra i da se vratim u taj grad, kako bih gledao te ljude u uniformama, kada znam šta su uradili mom detetu. To ću dokazati sudskim procesom. Ne emocijama, već čvrstim dokazima. Do 17.3.2018. godine voleo sam i smatrao sam Banjaluku svojim gradom. Sve što me sada podseća na taj grad, svaka ulica i svaki ćošak, centar grada gde su mi oteli dete, je užasno. Taj bes ne mogu više da suzbijem u sebi”.
Imam privatne dokaze, izneću ih na sudu
Prema dokazima koje Davor Dragičević poseduje, krivica za ubistvo njegovog sina usmerena je ka MUP-u Republike Srpske i njegovom najvišem zvaničniku Draganu Lukaču. Davor kao najodgovornijeg označava Darka Ilića, savetnika ministra unutrašnjih poslova Dragana Lukača.
“Nije ovo prvi slučaj da je ‘hunta’ Dragana Lukača učestvovala u ubistvu, a posle pokušala da zataška. Nadam se da je zadnji. Motive sada ne bih iznosio, ali ih posedujem, kao i dokaze. To je samo mali deo mojih privatnih dokaza, koje nećemo iznostiti dok ne dođe do suđenja na sudu Bosne i Hercegovine. Vlast je toliko bahata i osiona da joj ne treba motiv da izvrši ubistvo, a posle toga rade sve što treba da ga zataškaju”, tvrdi Davidov otac.
“Čvrsto i od prvog dana stojim iza svojih reči. Optužio sam vrh MUP-a i vrh Tužilaštva, kao i Milorada Dodika i Željku Cvijanović zato što posedujem neoborive dokaze da su učestvovali u organizovanom ubistvu mog deteta. Samo istragom o istrazi možemo doći do imena svih koji su učestvovali u ubistvu i prikrivanja ubistva”.
Za Dragana Lukača tvrdi da je “privatizovao MUP” i stvorio silu “koje se i Milorad Dodik plaši”.
Oni koje Davor smatra odgovornim za ovaj zločin nikada nisu procesuirani, nikada se nije ni vodio postupak protiv njih. Samo su, kako kaže, nagrađeni.
Jedina posledica je, kako navodi, bila da je Siniša Kostrešević sada direktor policije, Darko Ćulum direktor SIPE, Darko Ilić, koga smatra za najodgovornijeg za ubistvo Davida, sada savetnik Draganu Lukaču.
Nedavno je Tužilaštvo Bosne i Hercegovine tražilo od Republike Srpske da se slučaj Dragičević prebaci iz Banjaluke u Sarajevo, jer se istraga tri godine nije pomerila ni za milimetar.
Ovaj postupak je izvršen i ostaje samo nada da će Tužilaštvo BiH imati više želje da obezbedi pravdu Davidu i njegovoj porodici, ali i hrabrosti da prevaziđe sve pritiske i probleme koje ovaj slučaj nosi sa sobom. Novina je i zvanično pokretanje postupka protiv krimi-tehničara Marjanca i Bošnjaka, koji su optuženi za uništavanje krucijalnih dokaza, u ovom slučaju – bokserica koje je David nosio te noći.
“Moj stav je isti kao pre 2,5 godine. Ja institucije Republike Srpske, pre svega MUP, Tužilašvo i Sud apsolutno ne priznajem. Meni je bitno da je predmet o ubistvu mog sina Davida došao na uvid u Tužilaštvo BiH. Ono će da uradi uvid u taj spis i pokrene istragu za organizovani kriminal”, kaže Davor i dodaje:
“Proces koji sada pokreću je skretanje sa prave istrage, nećemo dobiti nalogodavce i ubice. Meni odvojeni procesi apsolutno ne trebaju. Svi koji su učestvovali od momenta nestanka, odnosno otmice Davida treba da budu na istoj optuženičkoj klupi”.
Na pitanje zašto Tužilaštvo Republike Srpske ništa nije uradilo u slučaju Dragičević više od 2 godine, Davor kaže da je “opstrukciju vršio lično tužilac Dalibor Vrećo”.
“Pre nešto više od 2,5 godine sam bio u kancelariji Dalibora Vreća. On je pokušao opstrukciju, tako što je jasno okrenuo monitor i rekao meni: ‘Pogledaj, evo tvog sina u kući Đorđa Rađena’. Na tim snimcima nije moj sin. Sadašnji direktor policije Siniša Kostrešević mi je jasno rekao da Davidov DNK nije pronađen u toj kući i da se pljačka kuće nije ni dogodila. Dok su oni montirali kuću i pres konferenciju, moje dete je šest dana bilo živo, a oni su ga držali. David nije ubijen 18. marta, već u noći između 23. i 24. Doktor Furtula je jasno rekao na koji način je David ubijen, a to se ne uklapa u izveštaj Željka Karana iz Banjaluke”, kaže Davidov otac.
Doktor Radovan Furtula na portalu Nova.rs objavio je svoj izveštaj obdukcije Davida Dragičevića, u kome navodi da “su povrede na licu pokojnog nastale grubim fizičkim kontaktom sa neravnom površinom, kada je pokušavao da dođe do vazduha pokrećući glavu u bočnim pravcima sputan fizičkom silom koja ga je onemogućavala da podigne glavu iz vode”. Izveštaj obdukcije sa VMA, Tužilaštvo Republike Srpske nije zavelo kao zvaničan dokaz, koji može da potvrdi da se David nije utopio, kao i da je u trenutku smrti imao brojne povrede i hematome na licu i telu.
Davor smatra da informacije koje javnost ima o Davidovom ubistvu nisu dovoljne i da ona nije upoznata ni sa 10 odsto onoga što se dešavalo u Banjaluci.
“O Davidovom i Dženanovom ubistvu ne znate ni 10 odsto. Ja znam 90 odsto što se tiče ubistva mog sina. Kada dođe sudski proces, ja mislim da će javnost toliko biti zgrožena i besna. Mislim da će hteti da ih rukama uhvate i obese na Trgu, toliko je monstruozno. Ova dva slučaja su ogolili politički i pravosudni sistem u BiH do srži”.
Srce za Davida se vraća na mesto gde je sve počelo
Pored čestih hapšenja i maltretiranja članova grupe “Pravda za Davida” i njegove porodice, obeležje poznato kao “Srce za Davida” uklonjeno je sa Trga Krajine. Uoči godišnjice Davidovog nestanka i ubistva, njegov otac kaže da se srce vratilo na Trg Krajine, mesto gde je sve počelo. David je, po Davorovim rečima, otet na Trgu Krajine pre tri godine između 17. i 18.marta.
“Na Trgu je počelo sve, otmica Davida, a na tamo će se i završiti. Članovi grupe ‘Pravda za Davida’ su već tri godine srcem, dušom i telom prisutni. Izloženi su ogromnoj torturi. Mislim da ni u nacističkoj Nemačkoj Jevreji nisu prolazili nešto što prolaze građani Banjaluke koji su stali uz ‘Pravdu za Davida’”.
U hapšenju članova grupe “Pravda za Davida”, kako tvrdi Davor, pored MUP-a Republike Srpske, učestvovali su i pripadnici MUP-a Srbije.
David – dečak koji je voleo fudbal i muziku
Muzički ukus, kao i mnogo toga, delio je sa ocem.
“Obožavao je Bob Marlija i Tupaka. Narodnu, kao ni ja, nije voleo. Kad je imao 7-8 godina slušao je sa mnom ‘Red Hot Chilly Peppers’ i ‘Deep Purple’. To je za mene bio šok, vidiš neku svoju reinkarnaciju. Moja ćerka Teodora je sa 2-3 godine sa njim pevala pesme ‘Red Hot Chilly Peppers’-a. Nisam ni ja prepoznao sve njegove talente, tek posle su izašle njegove pesme, kao što je Davidova molitva. Nisam imao pojma da dete od 21 godinu može o tim stvarima da razmišlja”.
Kako je David postao Đakac
“Nadimak Đakac je dobio kada je igrao fudbal. Voleo je puno sport i muziku, to je nasledio od mene. Pošto je mucao, a mucao sam i ja u detinjstvu, kada je snimao pesme, po tri dana je snimao jednu strofu, jer krene da muca kad se uzbudi. Iznervira se, pa baci mikrofon. Bio je omiljen i poseban od samog rođenja. Njegova mala raja ga je nazvala Đakac i to je tako ostalo. Zavoleo je taj nadimak, baš mu je ležao. Vremenom su svi počeli tako da ga zovu. Ja, samo kad se naljutim, kažem mu ‘Davide’”.
David je uvek i u svemu bio svoj. Tako je i odabrao svog ljubimca i ništa ga nije poljuljalo u želji da ima bišona.
“Imamo bišona, uvek je njega hteo, a bio je hrabar i jak. Kažu ljudi – vidi ga, vodi bišona. A on ga je voleo i bio je pun života. Posle svega što se dogodilo, saznao sam da je dečaku ometenom u razvoju znao da kupi burek i brine o njemu. Gledao sam njega kako raste i divio sam mu se. To je nešto neverovatno”, zaključuje Davor priču o svom voljenom sinu.
