Naslovna BIH EU za B92 o „Inckovom zakonu“: „Kontradiktorno“

EU za B92 o „Inckovom zakonu“: „Kontradiktorno“

Veliku pažnju javnosti u Srbiji, ali i u region privukao je nametnuti zakon o negiranju genocida u BiH, odnosno zabrana veličanja ratnih zločinaca.

Tim povodom, portal B92.net kontaktirao je Evropsku uniju kako bismo saznali kakav je stav te zajednice kada je reč o odluci sada već bivšeg visokog predstavnika Bosne i Hercegovine, Valentina Incka.

„Obavešteni smo da je nametnut zakon protiv negiranja genocida. Tu odluku je doneo nekadašnji Visoki predstavnik BiH, gospodin Incko. Poricanje genocida, revizionizam i veličanje ratnih zločinaca su kontradiktorni fundamentalnim evropskim vrednostima“, navodi se u odgovoru Brisela.

Iz Evropske unije ističu da očekuju od lidera Bosne i Hercegovine da promovišu atmosferu pomirenja.

„Da se na taj način prevaziđe zaostavština rata i izgradi trajni mir. To je preduslov za stabilnost i bezbednost u BiH, kao i osnov za put te zemlje ka Evropskoj uniji. To je jedan od 14 ključnih prioriteta mišljenja Komisije u vezi sa prijavom BiH za članstvo u EU“, rečeno je za B92 u EU.

Na pitanje B92.net šta misle o novom Visokom predstavniku, iz Brisela kažu da se EU raduje dobroj saradnji sa novim predstavnikom Kristijanom Šmitom, koji je od 1. avgusta stupio na funkciju.

„Računamo na kancelariju OHR da će nastaviti da radi na ostvarivanju pet ciljeva i dva uslova koje smo dogovorili još 2008. godine, dok 5+2 model za BiH koji se tiče međunarodnog nadzora nije ispunjen. Zajedno sa svim partnerima u BiH, EU će nastaviti da podržava tu zemlju u reformama i napretku na putu ka Uniji, zajedno sa aspiracijama njenih građana“, kažu iz EU za B92.net.

Podsetimo, Kancelarija visokog predstavnika (OHR) je ad hoc međunarodna institucija odgovorna za nadgledanje implementacije civilnih aspekata Mirovnog sporazuma kojim je okončan rat u Bosni i Hercegovini.

Funkcija visokog predstavnika je uspostavljena u skladu sa Opštim okvirnim sporazumom za mir u Bosni i Hercegovini, koji se obično naziva Dejtonski mirovni sporazum, dogovorenim u Dejtonu, država Ohajo, i potpisanim u Parizu 14. decembra 1995. godine.

Sredstva za finansiranje OHR-a dodeljuje Savet za implementaciju mira. Budžet OHR-a za 2021/2022. godinu iznosi 5.327.627 evra.

Pregled doprinosa pojedinih zemalja u budžetu OHR-a je sledeći: EU 47.68%, SAD 22%, Japan 10%, UK 6.69%, Kanada 3.03%, Organizacija islamske konferencije 2.5%, Rusija 1,2%, ostali: 6,9%.

Podsetimo, Incko je nametnuo, pozivajući se na bonska ovlašćenja, nametnuo zakon o negiranju genocida, kojim je zaprećena zatvorska kazna od šest meseci do pet godina robije.

Novi propis koji je doneo sada već bivši Visoki predstavnik Bosne i Hercegovine Valentin Incko „digao je prašinu“ u Republici Srpskoj, ali i u Srbiji.

Zvanična Banjaluka je brzo reagovala, odlučivši da ne prihvata primenu novog propisa, odnosno da uvede promene kojima su predviđene zatvorske kazne za sve one koji izlože poruzi, preziru ili grubom omalovažavanju simbole Republike Srpske.

(BN)