Nemačke oružane snage nemaju dovoljno ljudstva, ali ni opreme za efikasnu odbranu nacije.
Nemačka vojska nema ni snagu ni opremu potrebnu za efikasnu odbranu nacije, objavio je nemački tabloid „Bild“, pozivajući se na sopstvenu analizu stanja oružanih snaga.
„Bild“ se ovog posla prihvatio nakon što je najviši vojni zvaničnik Nemačke Karsten Brojer prošle nedelje, u razgovoru za „Frankfurter alejmane cajtung“ upozorio da zemlja možda nije u stanju da ispuni svoje obaveze prema NATO-u, pa čak ni da se postara za svoju samoodbranu.
Nemački list, naime, podseća da je 2008. godine tadašnja ministarka odbrane Ursula fon der Lajen imala je cilj da broj nemačkih vojnika do 2025. godine na poveća 203.000. Trenutni ministar Boris Pistorijus, pomerio je, međutim taj rok na 2031. godinu ali mu je ideja da dodatno osnaži vojsku.
Ne samo što broj vojnika nije povećan, nego je stvarni broj pripadnika oružanih snaga letos pao sa otprilike 183.000 na 181.383 krajem oktobra, sa hiljadama nepopunjenih radnih mesta. Samo 0,4 odsto ukupne nemačke populacije je u vojsci.
„Bild“ se zato zapitao ko će braniti Nemačku u hipotetičkom sukobu sa stranom silom, implicirajući da bi najverovatniji protivnik mogla da bude Moskva.
Ekspert na koga se list poziva, kaže, između ostalog, i da bi ruska hipersonična raketa za četiri minuta mogla da stigne do Berlina, a da oružane snage ove EU zemlje boluju od nedostatka spremnosti.
Nemačka vojna oprema je takođe u lošem stanju i svodi se na 200 glavnih borbenih tenkova, od kojih je samo polovina operativna, dok je industrija sposobna da osposobi samo tri nova vozila mesečno.
Ostala vojna oprema, od aviona preko malokalibarskog oružja do radija i šlemova, u velikoj je meri zastarela, a neki od zamenskih hardvera se ne očekuju godinama, navodi „Bild“. Infrastruktura civilne odbrane, uključujući bolnice i bunkere, smanjena je od Hladnog rata, baš kao i oružane snage.
Pod vođstvom kancelara Olafa Šolca, Nemačka je postala glavni dobavljač oružja Ukrajini. Neki zvaničnici, uključujući Eberharda Zorna, Breuerovog prethodnika, upozorili su da Berlin slabi svoju bezbednost kako bi podržao Kijev u sukobu sa Moskvom.
Šolcova vlada razmišlja o proglašenju vanrednog stanja, pošto ga zakonska ograničenja federalnog budžetskog deficita sprečavaju da pruži onoliko vojne i finansijske pomoći Ukrajini koliko smatra da je potrebno.
Na katastrofalno stanje Bundesvera nedavno je upozorio i poslanik Bundestaga Johan Vadepul koji je poručio da bi nemačka vojska u slučaju rata, potrajala svega dva dana, upravo zbog nedovoljnog finansiranja i nedostatka ljudstva i municije.