Naslovna Svijet Infektološkinja Kalifornijskog univerziteta objavila tabelu efikasnosti vakcina

Infektološkinja Kalifornijskog univerziteta objavila tabelu efikasnosti vakcina

0

Monika Gandi, infektološkinja Kalifornijskog univerziteta u San Francisku, na svom je profilu na Tviteru objavila je tabelu koja prikazuje pregled rezultata kliničkih ispitivanja šest najpoznatijih vakcina protiv kovid-19 – Moderne, Fajzera, AstraZeneke, Džonson&Džonson, NovaVaksa i ruskog Sputnjika V.

U tabeli se navodi mehanizam delovanja pojedine vakcine, u koliko se doza prima, broj ljudi na kojima je ispitana tokom kliničkih ispitivanja, efikasnost zaštite od hospitalizacije i smrti, efikasnost zaštite od težeg oblika bolesti (ne mora zahtevati hospitalizaciju), te efikasnost protiv blažeg oblika bolesti, prenosi N1 Zagreb.

 

Najvažnija je u tabeli kolona broj 6 (označena žutim), naglašava doktorka Gandi. Naime, prema kliničkim ispitivanjima, svih šest vakcina pružaju stopostotnu zaštitu od hospitalizacije, odnosno smrti.

Oglasio se i član Naučnog saveta Vlade Hrvatske

Tabelu efikasnosti vakcina koju je objavila Gandi na Fejsbuku je komentarisao i Gordan Lauc, član Naučnog saveta Vlade.

“U ovoj tabeli su pregledno prikazani rezultati kliničkih studija različitih vakcina. Ukratko, sve vakcine vrlo efikasno štite protiv teškog oblika bolesti, što je najvažnije za pojedinca koji se vakciniše. Ništa nije 100% sigurno, pa tako ni vakcina. Igla možda nije savršeno sterilna, ili vam sestra neće dobro dezinfikovati mesto uboda, pa možete dobiti i nekakvu gadnu infekciju. No to je rizik sličan riziku kada se nabodete na nekakav trn u vrtu, ili vas ubode osa ili ugrize mrav. Možda dobijete neugodnu reakciju imunog sistema na vakcinu, no to se s podjednakim rizikom može dogoditi pri infekciji bilo kojim virusom, bakterijom, pa čak i ako nešto pojedete ili udahnete“, naveo je Lauc.

On je dodao da je „svakako bilo koja vakcina manji rizik od infekcije živim virusom koji će se u vama umnožiti oko milijardu puta i pri tome će nastati sve moguće mutacije u genomu virusa koje možete zamisliti. Neki od tih virusa će se možda ugraditi u vašu DNA. Polovina našeg genoma su ‘ožiljci’ nastali tokom miliona godina rata s virusima“.

„Ako dobijete priliku, vakcinišite se onom vakcinom koju vam prvo ponude. To je najbolje što možete učiniti za sebe. Ako se bojite, ne morate se vakcinisati, no onda rizikujete da se zarazite živim SARS-CoV-2. I u tom slučaju ćete najvjerojatnije preživeti, no rizik je ipak puno veći. Za starije od 75 godina taj rizik uopšte nije zanemarljiv. Ako ste mlađi, no debeli ste, rizik teškog oblika bolesti je isto dosta velik”, napisao je Lauc.