Preporuke Evropskoj uniji su da bude spremna za proširenje do 2030. godine. Među prvima na listi su Ukrajina i zemlje Zapadnog Balkana, uključujući i Srbiju. Međutim, postavlja se pitanje da li Srbija može da bude spremna do tada. Prema mišljenju sagovornika Nova.rs može, ali je pitanje da li to i želi. Jer, za to je potrebno preći jednu veliku prepreku, a to je vladavina prava.
Nova.rs nedavno je imala uvid u Francusko-nemački izveštaj kojim se definišu najbolji načini za reformisanje Evropske unije kako bi se pripremila za buduće članice i proširenje.
Jedna od značajnih tema u izveštaju je i fazno proširenje EU i mogućnost da buduće članice učestvuju u određenim politikama pre formalnog pristupanja. Ovo je, kako se ističe, deo šireg razgovora o „postepenoj integraciji“ koja se već razmatra u odnosu na Zapadni Balkan i Ukrajinu.
U dokumentu se navodi da je za kredibilitet EU neophodno da postavi cilj koji podrazumeva proširenje do 2030 godine.
„Kandidati za članstvo treba da rade na ispunjavanju kriterijuma za pristupanje EU ovog najranijeg datuma ulaska. Ovo obostrano opredeljenje povećalo bi poverenje u proces pristupanja koji je narušen nedostatkom posvećenosti i napretka u proteklih nekoliko godina. Jasno se ističe da ne postoji slobodan ulazak u EU i da je vremenski okvir cilj, a ne određeni datum. Novo političko rukovodstvo nakon evropskih izbora 2024. trebalo bi u potpunosti da se posveti ovom cilju i reformskom procesu koji je potreban da bi se on postigao. Zajednički samit sa političkim rukovodstvima svih zemalja kandidata takođe bi mogao da doprinese obnovljenom osećaju dinamike“, navodi se u dokumentu koji Nova.rs dobila na uvid.
Nedavno je isto rekao i predsednik Saveta EU Šarl Mišel, na početku 18. Ştrateškog foruma na Bledu.
„Mi na obe strane moramo do 2030. biti spremni za proširenje: i zemlje Evropske unije kao i potencijalne članice“, rekao je Šarl Mišel i dodao da Evropska unija mora da govori o rokovima, što se poslednjih godina izbegavalo.
„Ako želimo da budemo verodostojni, moramo da govorimo o redu vožnje i o svojim domaćim zadacima i moramo da u pripremi strateške agende Evropske unije postavimo jasan cilj. Mislim da moramo do 2030. na obe strane da budemo pripremljeni na proširenje“, rekao je belgijski političar.
Da li Srbija do tada može da bude spremna?
Vladavina prava prioritet
Vladimir Međak iz Evropskog pokreta u Srbiji kaže da je glavno pitanje u stvari da li Srbija želi da postane članica EU.
“Moram da kažem da sam izveštaj jednom pročitao i da na osnovu prve procene mogu da kažem samo da je sad jasno da nam je došlo na naplatu sve što nismo uradili, a mogli smo. Da smo hteli, mogli smo odavno da budemo spremni za to da postanemo članica Evropske unije. I sada se pokazalo da je tačno sve ono na šta smo mi stručnjaci upozoravali sve ovo vreme, da je vladavina prava prioritet. Neki su nam se smejali i govorili da su to Kosovo i sankcije Rusiji, ali sada vidimo da je prvi priortet vladavina prava, zatim usklađivanje sa strateškom politikom EU, onda rešavanje konflikata a to znači Kosovo i pod brojem četiri je tehnička spremnost”, navodi Međak za Nova.rs.
Kako dodaje, borba protiv organizovanog kriminala, korupcije i ostalih problema koje obuhvata pojam vladavine prava, nikad nisu bile na ovako niskom nivou.
“Tako da nam sad sve što nismo uradili dolazi na naplatu”, zaključuje Međak.
Programski direktor Centra savremene politike Nikola Burazer kaže da Francusko-nemački predlog nije još zvaničan i da je s tim u vezi važno reći da je to praktično poziv EU da bude spremna na proširenje do 2030. godine, tako da one države koje u tom trenutku bidu spremne mogu da postanu članice.
“Tu ima dosta problema s obe strane. Pre svega zemlje Zapadnog Balkana generalno nisu spremne, tu ima dosta problema. EU, takođe, ne pokazuje spremnost na nova proširenja.U svakom slučaju iako dođe do toga da EU prima nove članice, Srbija to neće postati ukoliko ne ispuni kriterijume, pre svega u oblasti vladavine prava. Nema izveštaja EU u kojem se na to ne upozorava, a situacija je tava da umesto poboljšanja, imamo samo pogoršanje. Ovde ne postoji spremnost vlasti da reši taj probem i sprovede reforme. Inače, ukoliko bi bilo spremnosti i Srbija i ostale države regiona mogle bi spremne da dočekaju tu 2030. godinu”, navodi Burazer.
Nema političke volje
Novinarka portala „European Western Balkans“ Sofija Popović kaže za portal Nova.rs da treba imati u vidu da ovaj predlog još nije zvaničan stav ni nemačke ni francuske vlade, i ostaje da vidimo kako će se EU prema ovom papiru odnositi u budućnosti i da li će neka od rešenja biti prihvaćena.
“Ono što je sigurno je da se proširenje ponovo vraća visoko na političku agendu EU i da, kako stvari sada stoje, države kandidati neće više nedostatak reformi moći da pravdaju nedostatkom volje unutar EU da se proširi. Mislim da Srbija može da ispuni neophodne kriterijume za punopravno članstvo do 2030. godine. Međutim, za to će biti potrebna politička volja koju nismo mogli da vidimo u prethodnih devet godina, koliko Srbija formalno pregovara o članstvu. Tokom dosadašnjih pregovora uspeli smo da otvorimo samo 22 poglavlja od 35, a da privremeno zatvorimo dva (poglavlje 25 i 26 koja se istovremeno otvaraju i zatvaraju). Propušten je idealan period za evropske integracije od 2016. do 2020. godine, kada je vlada imala komotnu većinu u Parlamentu i relativno dobru ekonomsku situaciju. Umesto da je tada proces napredovao, stanje demokratije i vladavine prava u zemlji, ali i harmonizacija zakona sa evropskim propisima su stagniral”, navodi Popović i zaključuje:
“U decembru će tačno dve godine od poslednjeg napretka Srbije na putu ka EU. Za dalji napredak biće potreban napredak pre svega u oblasti vladavine prava”.