Na današnjidan 1999. u blizini sela Ljubenić kod Peći, tokom obavljanja borbenog zadatka pogonula je HEROINA LJILJANA ZIKIĆ- KARADJORDJEVIĆ
Ljiljana Žikić Karađorđević bila je dobrovoljac Vojske SR Jugoslavije u toku NATO agresije na SR Jugoslaviju 1999. godine.
Rođena je u Kragujevcu 9. marta 1957. godine, a tokom mladosti je pohađala muzičku i baletsku školu. Kao devojčica je svoj talenat pokazala u Pozorištu Joakim Vujić u Kragujevcu, a njena lepota donela joj je titulu mis Srbije 1978. godine.
Igrala je u filmovima Balkan ekspres, Grlom u jagode, Tigar i drugim.
Diplomirala je na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu.
IMALA JE ŠESTORO DECE
Poginula je kao dobrovoljac 125. motorizovane brigade 1. aprila 1999. godine u blizini sela Ljubenić kod Peći, tokom obavljanja borbenog zadatka. Iz dva braka iza sebe je ostavila šestoro dece. Imala je tada 42. godine.
BILA JE NESTRPLJIVA DA ODE U DOBROVOLJCE
U ratnom dnevniku 125. motorizovane brigade zapisano je da je grupa vojnika noću upala u terorističku zasedu i da su pored Ljiljane poginula još dva srpska vojnika. Ljiljana Žikić se u dobrovoljce prijavila čekajući svog brata iz Australije da sa njim zajedno ide u rat. Nije mogla da ga čeka, sama se prijavila i priključila 125. motorizovanoj brigadi.
Pre nego što je otišla u rat napisala je poslednju pesmu kao svedočanstvo njene hrabrosti.
BRANIĆU SRBIJU I KADA BUDEM MRTVA
I kad umrem ja ću nogom opet stati
da stojim k’o hrabra i visoka stena
pogled će večno granicu da prati
ni grob mi neće reći da me nema.
Izniknuću svuda gde se miče cveće
gde vazduha ima i gde nema, tamo
za sve ću biti i za šta se ne zna
i za ono kol`ko možemo da znamo.
Stražar ću biti surovi i strašni
tuđin i lopov da se stalno plaši
jer Srbin ne može da se zove robom
Srbija to su svi vekovi naši.
Čuvaću granicu srpske zemlje moje
oprost za grumen neću dati nikom.
Moje će ruke hleb svakom da nude
al’ Srbiju nikad to je sve što imam!
Ni ognjišta groblja ni dedove moje
zbog njih će pogača i otrov da bude.
I kad umrem ja ću nogom opet stati
da stojim k’o hrabra i visoka stena
pogled će večno granicu da prati
ni grob mi neće reći da me nema.
(Vijesti Srpske)
