Iz fotografija nedavnog srdačnog susreta turskog predsednika Redžepa T. Erdogana sa Vladimirom Putinom u Sočiju vidi se kako između dva autokrata postoji visok nivo razumevanja, međutim zamah trgovinskih odnosa Turske i Rusije puno je više od međusobnih političkih simpatija.
Iako je Turska navodno važna članica NATO-a koja se bunila protiv pridruživanja skandinavskih zemalja, nakon početka invazije na Ukrajinu tursko gospodarstvo jedno je od onih koje Rusiji omogućavaju preživljavanje međunarodne izolacije.
Samo od marta do jula, turski su biznisi izvezli u Rusiju 2,04 milijardi dolara roba i usluga, što je 624 miliona više nego u istim mesecima 2021. godine. Takvo povećanje govori kako Turska ne mari za oficijalne sankcije, a kamoli da su njihove kompanje spremne odustati od poslova u Rusiji zbog moralnih razloga, kao što su to učinile mnoge firme sa sedištem u liberalnim demokratijama.
Prema podacima Turskog instituta za statistiku, u prošlom je mesecu izvoz u Rusiji porastao 75 posto na godišnjem nivou; sa 417 miliona dolara u julu 2021. godine na 730 miliona u julu 2022.
Turska ima bogatu međunarodnu razmenu sa nizom država, ali prošli joj mesec izvoz nigde drugde nije toliko snažno porastao koliko u Rusiju. U ukupnoj strukturi turskog izvoza, onaj u Rusiju tako je u kratkom roku dosegao značajnih 3,9 posto, što je impresivni rezultat ako se zna da je nakon invazije Rusije na Ukrajinu inicijalno trgovina dve zemlje praktično zamrla. Podaci Turske izvozne skupštine otkrivaju kako u Rusiju najviše izvoze razne hemikalije, sveže voće, tekstil, električne uređaje i nameštaj.
Dva su autokrata na četvorosatnom sastanku u Sočiju dogovorila razvoj saradnje u energetici i trgovini uopšteno, što je bilo, pojednostavljeno rečeno, crvena lampica koja se upalila u kabinetima šefova vlada zapadnih demokratija koje se pokušavaju gospodarski obračunati sa Putinovim režimom. U osnovni se Erdogan ponaša oportunistički jer je Turska isporučivala naoružane dronove Ukrajini, što je privuklo pažnju javnosti, a istovremeno je radila na razvoju ekonomskih odnosa sa Rusijom.
Jačanje ekonomskih odnosa između Turske i Rusije posebno je osetljivo pitanje za Evropsku uniju jer turske kompanije koriste priliku te počinju sa Rusijom razvijati trgovinske odnose u kojima su ranije dominirale pojedine članice EU. Napetost između pojedinih članica EU i Erdoganove vlasti toliko je porasla da su pojedine države zatražile službeno svedočenje Ankare o suštini odnosa s Putinovim režimom.
S obzirom na to da Erdogan lično insistira na vođenju stimulativne monetarne politike, zemlja mu ima problema sa inflacijom i devalvacijom. Samo ove godine, turska lira oslabila je za četvrtinu vrednosti prema dolaru, što turske proizvode čine cenovno vrlo atraktivnim za ruske uvoznike. No, i uz slabu liru, te rublje koji su poprilično ojačali, uočljiv je rast ukupnih volumena trgovine u julu u odnosu na isti mesec lani za 25 posto.
Pojedini turski dužnosnici otvoreno slave procvat ekonomskih odnosa s Rusijom. Na primer, ministar prometa Turske Adil Karaismailoglu objavio je tvit u kojem hvali 58-postotni rast trgovine turske autoindustrije s Rusijom u zadnja tri meseca. Naglasio je liderstvo Turske u otvaranju morskih koridora Rusima.
