Naslovna Društvo Neozbiljne najave Vlade o povećanju najniže plate

Neozbiljne najave Vlade o povećanju najniže plate

Vlast Republike Srpske najavila je mogućnost povećanja najniže plate koja bi iznosila 600 KM. Ekonomisti kažu da prvo treba smanjiti poreze i doprinose i tek tad razmišljati o povećanjima. Takođe, pitanje je da li bi privreda izdržala dodatne troškove i da li će poslodavci pod teretom najniže plate biti prinuđeni na otpuštanja.

Simbolično, na praznik rada 1.maja ove godine, predsjednica Srpske Željka Cvijanović poručila je da se nada da će se stvoriti uslovi da se najniža plata u realnom sektoru sa trenutnih 520 poveća na 600 maraka.

„Najavila je Vlada povećanja za određene sektore da uz javni sektor vodimo računa o tome da se nađe mogućnost da plate rastu i u privatnom sektoru i da naši ljudi budu zaštićeni, ostaje još da se poradi na mnogo toga disciplina plaćana inspektorati izvršavanja obaveza i prema radnicima i prema državi“, kazala je Željka Cvijanović, predsjednica Republike Srpske (01.05.2021.)

Ukoliko bi zaista došlo do toga da najniža plata u Srpskoj bude 600 maraka, trošak poslodavca po osnovu isplate minimalne plate povećala bi se za više od 54 odsto.

Iz Unije udruženja poslodavaca kažu da se o povećanju plata priča, po Zakonu o radu, u posljednjem kvartalu tekuće godine te da su najave o povećanju neutemeljene i neozbiljne.

 „Naša očekivanja idu u pravcu povećanja neoporezivog dijela plate na 1000 KM, a sve sa ciljem rasta neto plata zaposlenih i mi očekujemo od Vlade da će u narednom periodu reagovati. Što se tiče najniže plate jasno je da se pregovori trebaju realizovati u zadnjem kvartalu tekuće godine za narednu godinu i u tom smislu ne vidimo da trenutna makroekonomska kretanja imaju bilo kakve pokazatelje koji bi uticali na bilo značajniji rast najniže plate u RS“, kaže Saša Aćić, Unija udruženja poslodavaca RS.

Ideja o većim platama je dobra ali se treba voditi računa o tome da se privredna društva ne opterete dodatnim troškovima i dovedu do otpuštanja radnika, kažu ekonomisti. Zato bi trebalo krenuti u promjenu legislative, a to znači smanjenje poreza i doprinosa da bi se moglo dalje razmišljati o povećanjima plata.

 „Postoje matematike i analize koje su urađene po kojima plata može biti bez poreza i do 1000 maraka ako smanjimo opterećenja jer opterećenje od 51% od prije 10 godina je bi moglo lako da se vrati nazad pa bi onda bilo prirodno da svi imaju veće plate a da to ne bude preveliko opterećenje za poslodavca. Govoriti o povećanju  minimalne plate sa sindikatima bez razgovora sa realnim predstavnicima poslovne zajednice ili malim preduzetnicima je politika nije realan život“, kaže Zoran Pavlović, ekonomista.

Neoporezivi dio plate u decembru 2016.godine bio je 200 KM, a najniža plata 370 KM. Tada je minimalna plata poslodavca koštala 583 KM. Ako bi se donijela odluka da neoporezivi dio plate bude 1 000 KM a najniža plata 600 KM, minimalna plata bi koštala poslodavca 899 KM ili 54,2 odsto više nego na kraju 2016.godine.

Stručnjaci zaključuju da povećanje mora imati uporište u privrednim kretanjima koja trebaju biti pokazatelj rasta plata, a pokazatelja, u ovom slučaju, kada se  privreda jedva bori da preživi, očigledno nema.

(BN)