Naslovna Najnovije ORUŽJE SUDNJEG DANA STIŽE NA BOJEVO DEŽURSTVO: Senka nuklearnog sukoba nadvila se...

ORUŽJE SUDNJEG DANA STIŽE NA BOJEVO DEŽURSTVO: Senka nuklearnog sukoba nadvila se nad planetom

0

Svet je, nesumnjivo, na prekretnici. Mogućnost upotrebe nuklearnog oružja najrealnija je otkako je počelo njegovo nagomilavanje na planeti.

Čak i u slučaju najoptimističnijeg scenarija da se za pregovaračkim stolom nađe rešenje koje neće dovesti do pritiska na najopasnije dugme, više ništa neće biti isto. Upozorenje izgovoreno u Kremlju odškrinulo je vrata koja bi mogla sasvim da se otvore. Da li će se to dogoditi, kao i da li će takav potez doći iz Moskve ili Vašingtona, pitanje je koje sve Zemljane drži na nogama.

Nuklearni arsenali zemalja koje njime raspolažu, a naročito glavnih sila, SAD, Rusije i Kine, nižu se u brojkama od kojih zastaje dah. Najvećim nuklearnim magacinom u svetu raspolaže Rusija, koja ima 5.977 bojnih glava, što je za oko 550 više od SAD. Ove dve zemlje „drže“ više od 90 odsto bojevih glava na planeti, mada je Kina usred ekspanzije, sa oko 300 novih raketnih silosa. Pored ove tri zemlje, nuklearno naoružanje poseduju Velika Britanija, Francuska, Indija, Pakistan, Izrael i Severna Koreja, a razvijaju ga još neke zemlje, recimo Iran.

Prema zaključku studije Istraživačkog centra SIPRI iz Stokholma, objavljene u junu, očekuje se da će narednih godina globalni nuklearni arsenal rasti prvi put od Hladnog rata. Rizik od upotrebe tog oružja najveći je u poslednjih nekoliko decenija.

Dok je količina nuklearnog oružja neznatno opala između januara prošle i ove godine, globalne zalihe bojnih glava uskoro bi mogle da počnu da rastu ako nuklearne sile ne preduzmu hitnu akciju, upozorava SIPRI.

– Sve nuklearno naoružane države povećavaju ili unapređuju svoje arsenale, a većina izoštrava nuklearnu retoriku i ulogu nuklearnog oružja u svojim vojnim strategijama – kaže Vilfred Van, direktor Programa oružja za masovno uništenje SIPRI.Predsednik uprave SIPRI, nekadašnji švedski premijer Stefan Lofven upozorava da su „se odnosi između velikih svetskih sila dodatno pogoršali u trenutku kada se čovečanstvo suočava s nizom dubokih i hitnih zajedničkih izazova koji se mogu rešiti samo međunarodnom saradnjom“.

U julu 2017. godine delovalo je da je svet korak bliže nuklearnom razoružavanju, jer je više od sto zemalja podržalo sporazum UN da se u potpunosti zabrane. Ali pojedine zemlje koje poseduju nuklearno oružje, poput Amerike, Britanije, Francuske i Rusije, tada su bojkotovale sporazum. Sada ta odluka stiže na naplatu.

Britanija i Francuska istakle su pre pet godina da sporazum nije uzeo u obzir realne okolnosti međunarodne bezbednosti i da je nuklearno zastrašivanje bitno jer održava mir više od 70 godina. Iz današnje vizure, ovaj argument zvuči apsurdno.

U međuvremenu, i neke zemlje sa manje nuklearnog oružja počele su da ga usavršavaju i količinski uvećavaju, kao recimo Velika Britanija. I Severna Koreja testira i razvija nuklearni program.

SAD će, prema podacima kojima raspolaže SIPRI, za poboljšanje nuklearnih kapaciteta najverovatnije potrošiti više od trilion dolara do 2040. godine. Sada se, međutim, postavlja pitanje da li će Amerika imati vremena da investira na ovako duge staze, to jest da li će planeta Zemlja uopšte do tada postojati.

Jer, u optimističkoj verziji nuklearnog sukoba, posle prvih „pucnjeva“ obe velesile, Rusija i Amerika obustavljaju dalju upotrebu nuklearnog oružja i sedaju za sto, uz „spuštanje lopte“ i kresanje političkih ambicija. U svim ostalim varijantama svet biva uništen, budući da je razorna moć ovih projektila nezamislivo ogromna.

Američki Pentagon simulirao je moguće razvoje događaja još pre nego što je upotreba nuklearnog oružja postala moguća realnost. Stručnjaci su utvrdili da bilo koje korišćenje nuklearnog oružja, pa i taktičko, ograničene razorne moći, kakvo je najavio ruski predsednik Vladimir Putin, vrlo lako dovodi do nekontrolisane eskalacije.

Ako bi Rusija upotrebila taktičku nuklearnu bombu, SAD bi odgovorile udarom na metu slične vrste i vojnog značaja. Jedan korak vodio bi neizbežno drugom i tako do tačke bez povratka.

NE PRETIMO!

Zamenik ruskog šefa diplomatije Sergej Rjabkov izjavio je juče da Moskva nikome ne preti nuklearnim oružjem. On je, međutim, upozorio na rizik od intervencije Zapada u specijalnoj vojnoj operaciji u Ukrajini i uputio poziv Vašingtonu „da izbegava situaciju koja bi mogla da dovede do direktnog vojnog sukoba s Rusijom“. Ruski ambasador u SAD Anatolij Antonov izrazio je nadu da Rusija i SAD „uprkos svim poteškoćama nisu prišle opasnom pragu padanja u ambis zbog nuklearnog konflikta“ i dodao da je Rusija posvećena principu da ne može biti pobednika u nuklearnom ratu i da se to nikada ne sme dogoditi.

JEDAN „ISKANDER“ – 48.000 MRTVIH

Samo jedna bojeva glava snage 50 kilotona, na koliko se procenjuju one koje bi mogle da se lansiraju projektilima „iskander-M“, ruši sve u krugu od oko 800 metara, a preživeli u opsegu od oko 1,6 kilometara izloženi su dozi zračenja od oko pet siverta, što znači da većina umire u roku od mesec dana. Gro nezaštićenih u krugu od tri kilometra pretrpeo bi opekotine trećeg stepena. Procenjuje se da bi u samoj eskploziji poginulo oko 48.000 ljudi. Više od 100.000 pretrpelo bi znatne povrede, a veliki broj bio bi u životnoj opasnosti. Radioaktivni oblak širio bi se u smeru vetra.

Predsednik Čečenije Ramzan Kadirov se na svom Telegram kanalu obratio građanima koji izbegavaju mobilizaciju. Više o tome čitajte OVDE.

Izvor: Novosti

BONUS VIDEO:

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.

Zapratite nas i na Youtube