Prošli mesec je bio veoma aktivan za politiku sankcija: zabrana uvoza u EU i granica G7 za rusku sirovu naftu u poslednjih nekoliko nedelja prošireni su na rafinisane naftne derivate, a dogovoren je i deseti paket sankcija, zajedno sa sličnim sankcijama za partnerske zemlje.
I dok je veliki deo dosadašnjih sankcija bio fokusiran na ekonomske tokove ka i iz Rusije – veliki deo sadašnjih napora se takođe odnosi na detaljnije ispitivanje ovih tokova kako bi se sprečilo zaobilaženje sankcija – mnogo se može reći o načinu na koji se sankcije uvode ekonomskih ‘udela’, a posebno o državnim sredstvima Rusije u inostranstvu.
Poslednjih nekoliko meseci ovo je pratio novinar Fajnenšel tajmsa Martin Sandba , zajedno sa svojim kolegama Kler Džons i Darijom Mosolovom . U nizu članaka izneli su šta su saznali.
Pre nego što se analizira šta su sankcije uradile ruskim rezervama i šta dalje, potrebno je bolje razumeti šta je tačno urađeno, a šta neurađeno, kažu oni.
„Kada je ovo pitanje prvi put razmatrano, naivno sam pretpostavio da će koalicija za sankcije sastaviti „glavnu listu“ svih rezervi ruske centralne banke – često čujemo da je blokirano više od 300 milijardi dolara. Pitao sam se zašto nije objavljeno. Ispostavilo se da takva glavna lista ne postoji. EU do danas ne zna tačan iznos, lokaciju i oblik imovine koju ruska centralna banka drži na mestima pod jurisdikcijom bloka“, kaže Sandbu.
Razgovarao je sa ljudima koji nisu mogli da veruju da te informacije nema, pa je bilo očigledno da Sandbu i tim nisu jedini koji su pretpostavili da se ova imovina pomno prati. Štaviše, nekoliko ljudi u poziciji da to procene uverilo je da donosioci odluka „moraju da znaju“. Međutim, predsednik Evropske komisije je sada javno priznao šta su ukazivali Sandbuovi razgovori iza scene i dokumenti Komisije koji su procureli.
Predvođena Švedskom, EU je upravo osnovala radnu grupu koja će ispitati šta se može učiniti sa ruskim rezervama, a predsedavajući grupe Anders Anlid rekao je da je lociranje imovine „veoma važan zadatak“. To takođe znači da ni posle godinu dana od uvođenja sankcija to još nije urađeno.
Još uvek nisu ažurirali brojeve
Dakle, odakle dolazi ta cifra od „više od 300 milijardi dolara“? Iz same Rusije. U najnovijem javnom izveštaju o upravljanju zlatom i devizama Centralne banke Rusije (CBR) iz januara 2022. godine, ruske međunarodne rezerve su raščlanjene prema vrsti sredstava, valuti, nadležnosti i rejtingu rizika. Po jurisdikciji, između 55 i 66 odsto rezervi držano je u zemljama koje će im uskoro blokirati pristup.
Od početka rata, centralna banka nije ažurirala ove brojke, ali i dalje svake sedmice objavljuje svoje ukupne rezerve. Kada je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu, rezerve su bile 629 milijardi dolara. Imajući u vidu poslednju poznatu geografsku distribuciju ukupnog iznosa, dolazi do grubog raspona od 345 do 415 milijardi dolara u depozitima i hartijama od vrednosti koje ruska centralna banka poseduje, ali ne može da koristi (stvarni broj bi mogao malo da varira zbog deviznih kurseva, ali ne mnogo) .
Zagonetka je zašto su se vlade koje su uvele sankcije tako dugo oslanjale na brojke Rusije, umesto na svoje. Jer oni, naravno, mogu da dobiju informacije iz sopstvenih izvora. Po definiciji, nacionalne centralne banke znaju koliko drugih ima depozite kod sebe.
Njihove vlade mogu tražiti od njih da prijave iznose (javno ili ne). To isto mogu da zahtevaju i od onih koji drže hartije od vrednosti javnog duga, koje čine najveći deo deviznih rezervi CBR. Nema sumnje da mnoge vlade rade.
Ali jasno je da to ne rade javno – Sandbu je poslao upit mnogim centralnim bankama i ostao bez ruku – i nema sistematske razmene ovih informacija između vlada koje su uvele sankcije. Da nije tako, EU bi znala tačan iznos ruskih rezervi koje je blokirala. Jedina vlada koja objavljuje iznos sredstava CBR u svojoj zemlji je Francuska. Prošle godine je njen ministar finansija rekao da je blokirano 22 milijarde evra. Drugi nisu podelili tu informaciju.
Zašto nemamo te informacije? Odgovor se odnosi na malo poznatu činjenicu. Sredstva ruske centralne banke nisu tehnički zamrznuta. Političari mogu pogrešno da shvate – sama Ursula fon der Lajen je koristila izraz „zamrznuta“, ali Banka Rusije nije na listi sankcija EU, pa ne potpada pod uredbu o zamrzavanju imovine.
Stručnjaci za sankcije pažljivo opisuju sankcije koje utiču na Banku Rusije kao „imobilizaciju“ ili zamrzavanje (ali ne zamrzavanje) rezervi. U EU se ovo sprovodi tako što se rezidentima EU zabranjuje da učestvuju u bilo kakvim transakcijama „u vezi sa upravljanjem rezervama kao i imovinom Centralne banke Rusije“. Međutim, ova zabrana postoji u drugom propisu EU. A propisi o javnom izveštavanju u te dve uredbe su dosta različiti – a u slučaju sankcija centralne banke preslabi. To dokazuje i činjenica da su one znatno pooštrene u desetom paketu sankcija EU, dogovorenom pre nekoliko dana.
