Svake godine 15. avgusta po julijanskom kalendaru, a 28. avgusta po gregorijanskom i novojulijanskom proslavlja se jedan od Bogorodičinih praznika – u koje spadaju Rođenje Presvete Bogorodice – Mala Gospojina, Vavedenje, Sretenje, Sabor Presvete Bogorodice , Blagovesti, Pokrov Presvete Bogorodice, Polaganje rize Presvete Bogorodice).
Ovaj praznik uspomena je na upokojenje Bogorodice, Uspenije presvete Boborodice. Presveta Djeva Marija, Bogorodica, poživela je još dosta dugo posle svog sina. Dok je umirao na krstu, Isus Hristos ju je predao na čuvanje Svetom Jovanu Bogoslovu.
U njegovom domu, na Sionu, živela je u neprestanoj molitvi iščekujući dan kada će otići svom sinu. Često je dolazila na mesta na kojim su se zbili veliki događaji i velika dela Hristova, svojim molitvama i savetima pomagala je svetim apostolima u širenju Božje reči.
Veruje se da joj se u molitvi javio arhangel Gavrilo i blagovesti joj da će kroz tri dana upokojiti.
Prema njenoj želji, videla je još jednom okupljene sve apostole i oprostila se sa njima pre svog upokojenja. Kovčeg sa Njegovim svetim moštima uz pratnju mnoštva hrišćana preneli su u Getsimanski Vrt, u grobnicu njenih roditelja Svetih Joakima i Ane.
Praznovanje Uspenja Bogorodice ustanovljeno je 528. godine po želji cara Mavrikija koji je 15. avgusta (prema Julijanskom kalendaru) pobedio Persijance. Od tog datuma svi hrišćani slave taj praznik.
Smatra se da se žene posebno posvećuju ovom postu, iz velikog poštovanja prema Bogorodici, majci Hristovoj.
Ovaj praznik se naziva i Međudnevnica, po vremenu između Velike i Male Gospojine, a veruje se da je taj period najbolji za branje svih plodova i lekovitih trava. Žene na ovaj praznik ne rade nikakve veće poslove, a one koje su u prilici, sakupljaju sezonsko bilje, u ovom periodu posebno blagosloveno praznikom.
Bogorodica kao figura majke i zaštitnice posebno se smatra zaštitnicom žena i dece, ali svi vernici se pripremaju za ovaj pšraznik i praznuju ga u hramovima na Svetoj liturgiji.